VREO POČETAK GODINE U OŠ „JEVREM OBRENOVIĆ“
TUŽBOM PROTIV BAHATOSTI
Direktorka Svetlana Smiljanić optužena od strane pomoćnih radnica za zlostavljanje, pretnje, uvrede i ucene, koje, kako kažu, trpe dugi niz godina
Dva dana pred Božić medijima u Šapcu obratile su se tri pomoćne radnice OŠ „Jevrem Obrenović“ zbog, kako su same rekle, višegodišnjeg zlostavljanja i mobinga direktorke Svetlane Smiljanić. Kako, povodom ovoga, nisu našle razumevanje kod raznih inspekcija kojima su se obraćale, rešile su, i po cenu otkaza, da se obrate javnosti putem medija.
- Mobing i zlostavljanje traje duži niz godina. Bukvalno smo ćutali, podnosili sve i svašta, razne vrste uvreda, ucene, vređanja. Međutim, čovek nije kamen da bi sve to mogao da prevaziđe već od krvi i mesa. Iako smo se za pomoć obraćale raznim inspekcijama, načelnici Zorici Jocić, Ministarstvu, i zaštitniku prava građana svi su ostali nemi. Pojedine inspekcije dolazile su kod nas u školu ali sve se završavalo na ručkovima u Gradskoj kafani i u pojedinim drugim restoranima u gradu tako da je bukvalno sve zataškano - tvrdi Anica Šešić.
Jasmina Teodorović, jedna od tri „tetkice“ kojima se smučilo svakodnevno direktorkino šikaniranje praćeno pretnjama, ponižavanjima i uplitanjem u lične živote, kaže da su se ona i njene koleginice zbog straha od otkaza odazivale bez pogovora na direktorkine pozive za besplatno čišćenje kuće.
- Trinaest godina radim u ovoj školi. Iako smo Ana, Nada i ja raspremale kod nje nismo bile povlašćene u školi. Svaka je radila svoj posao. Odgovorno i kako treba. Ko god da je došao u školu uvek nas je javno pohvalio kako je škola čista, uredna. Samo ona nikada nije. Umesto toga čašćavala nas je zastrašujućim i uvrredljivim rečima poput: „Ti si moja najveća greška“, „Krvi ću da vam se napijem“, „Ne znate vi s kim ste se upetljale“, „Svi ste bili gladni. Zahvaljujući meni dobili ste parče hleba“ i slično. Po njoj mi ne radimo ništa.
Na teret direktorki pored zastrašivanja, pretnji, nekorektnog odnosa, potcenjivanja, šikaniranja, menjanja kvadrature „iako se ništa ne gradi i ruši“ stavljaju i osvetoljubivi odnos koji se ogleda u premeštanju radnika „po kazni“ u seoske škole što je, po rečima Vesne Zeljić, učinjeno sa njenom koleginicom Nadom Dovragović po davanju izjava u Višem javnom tužilaštvu za mito.
- Od vređanja bi mogao roman da se napiše. Na svakom ćošku drži kamere kako bi pratila ljude koji joj ne odgovaraju. Vrši pritisak na nas, ne dozvoljava nam da međusobno komuniciramo. Terala me je da perem prozore po tri puta na dan bez ikakve zaštite, govorila da sam rizična za rad u školi jer sam emotivna, a đake na odmoru plašila da će završiti kao ja ako ne budu učili - kaže Vesna koja je nedavno, nošena mišlju da da otkaz, saznala od oca, koji je u penziju otišao posle trideset tri godine provedene na mestu domara u školi, za „čast“ direktorki od 1.000 evra kako bi dobila radno mesto na kome danas trpi „sve i svašta“.
U prilog činjenici za strah koji je svakodnevan tokom obavljanja posla išlo je i to da su se medijima obratile na trotoaru ispred škole.
- Ne želimo da stvorimo problem nikome ali ovo više ne možemo da trpimo. Posle nekolo godina nepostojanja sindikata u školi, zahvaljujući njoj i njenim pretnjama, pre mesec dana „šaka jada“ ponovo ga je osnovala“ i to sa ljudima koji se ne plaše, ne prezaju. Jednostavno tragaju samo za istinom. Kad dođemo na posao želimo svi da dođemo mirni, spokojni, da uradimo svoj posao, a ne da strepimo, strahujemo hoće li nam tog dana pozliti na poslu, hoće li doći Hitna pomoć po nas, hoće li nas napasti neko i kako će nas izvređati. Mi samo želimo pošteno da zaradimo svoju platu - poručila je Anica.
Kako saznajemo u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu protiv direktorke Svetlane Smiljanić podignuta je optužnica za krivično delo primanja mita. Po novom zakonu zaprećena kazna za ovo krivično delo je od dve do dvanaest godina zatvora i više ne može biti uslovna kako je to nekad bilo. Do zakonskog razrešenja ovog slučaja uplašenom pomoćnom osoblju ostaje samo nada da će, u najboljem slučaju, biti raspoređene na druga radna mesta u Orid, Mrđenovac ili Predvoricu.
POZIVANjE NA USTAV
Iako su predstavnici medija srdačno dočekani direktorka OŠ „Jevrem Obrenović“ Svetlana Smiljanić nije htela da razgovara o optužbama koje su protiv nje iznele pomoćne radnice. Na pitanja novinara, među kojima je bilo i da li je neka od njih besplatno raspremala kuću, pozvala se na Ustav Republike Srbije.
- Po članu 46. Ustava Srbije, svako ima pravo da kaže, ali isto tako i da odgovara za ono što kaže. Ova država ima svoj zakon, a postoje institucije koje su nadležne da provere zakonitost rada. To je sve što mogu da vam kažem, a ostalo se rešava u okviru škole - kratko je odgovorila direktorka, koja je na čelu ove obrazovne ustanove od 2002. godine, dodavši da su od retkih koji nisu imali tehnoloških viškova tako da nijedan radnik nije ostao bez posla.
- Mobing i zlostavljanje traje duži niz godina. Bukvalno smo ćutali, podnosili sve i svašta, razne vrste uvreda, ucene, vređanja. Međutim, čovek nije kamen da bi sve to mogao da prevaziđe već od krvi i mesa. Iako smo se za pomoć obraćale raznim inspekcijama, načelnici Zorici Jocić, Ministarstvu, i zaštitniku prava građana svi su ostali nemi. Pojedine inspekcije dolazile su kod nas u školu ali sve se završavalo na ručkovima u Gradskoj kafani i u pojedinim drugim restoranima u gradu tako da je bukvalno sve zataškano - tvrdi Anica Šešić.
Jasmina Teodorović, jedna od tri „tetkice“ kojima se smučilo svakodnevno direktorkino šikaniranje praćeno pretnjama, ponižavanjima i uplitanjem u lične živote, kaže da su se ona i njene koleginice zbog straha od otkaza odazivale bez pogovora na direktorkine pozive za besplatno čišćenje kuće.
- Trinaest godina radim u ovoj školi. Iako smo Ana, Nada i ja raspremale kod nje nismo bile povlašćene u školi. Svaka je radila svoj posao. Odgovorno i kako treba. Ko god da je došao u školu uvek nas je javno pohvalio kako je škola čista, uredna. Samo ona nikada nije. Umesto toga čašćavala nas je zastrašujućim i uvrredljivim rečima poput: „Ti si moja najveća greška“, „Krvi ću da vam se napijem“, „Ne znate vi s kim ste se upetljale“, „Svi ste bili gladni. Zahvaljujući meni dobili ste parče hleba“ i slično. Po njoj mi ne radimo ništa.
Na teret direktorki pored zastrašivanja, pretnji, nekorektnog odnosa, potcenjivanja, šikaniranja, menjanja kvadrature „iako se ništa ne gradi i ruši“ stavljaju i osvetoljubivi odnos koji se ogleda u premeštanju radnika „po kazni“ u seoske škole što je, po rečima Vesne Zeljić, učinjeno sa njenom koleginicom Nadom Dovragović po davanju izjava u Višem javnom tužilaštvu za mito.
- Od vređanja bi mogao roman da se napiše. Na svakom ćošku drži kamere kako bi pratila ljude koji joj ne odgovaraju. Vrši pritisak na nas, ne dozvoljava nam da međusobno komuniciramo. Terala me je da perem prozore po tri puta na dan bez ikakve zaštite, govorila da sam rizična za rad u školi jer sam emotivna, a đake na odmoru plašila da će završiti kao ja ako ne budu učili - kaže Vesna koja je nedavno, nošena mišlju da da otkaz, saznala od oca, koji je u penziju otišao posle trideset tri godine provedene na mestu domara u školi, za „čast“ direktorki od 1.000 evra kako bi dobila radno mesto na kome danas trpi „sve i svašta“.
U prilog činjenici za strah koji je svakodnevan tokom obavljanja posla išlo je i to da su se medijima obratile na trotoaru ispred škole.
- Ne želimo da stvorimo problem nikome ali ovo više ne možemo da trpimo. Posle nekolo godina nepostojanja sindikata u školi, zahvaljujući njoj i njenim pretnjama, pre mesec dana „šaka jada“ ponovo ga je osnovala“ i to sa ljudima koji se ne plaše, ne prezaju. Jednostavno tragaju samo za istinom. Kad dođemo na posao želimo svi da dođemo mirni, spokojni, da uradimo svoj posao, a ne da strepimo, strahujemo hoće li nam tog dana pozliti na poslu, hoće li doći Hitna pomoć po nas, hoće li nas napasti neko i kako će nas izvređati. Mi samo želimo pošteno da zaradimo svoju platu - poručila je Anica.
Kako saznajemo u Višem javnom tužilaštvu u Šapcu protiv direktorke Svetlane Smiljanić podignuta je optužnica za krivično delo primanja mita. Po novom zakonu zaprećena kazna za ovo krivično delo je od dve do dvanaest godina zatvora i više ne može biti uslovna kako je to nekad bilo. Do zakonskog razrešenja ovog slučaja uplašenom pomoćnom osoblju ostaje samo nada da će, u najboljem slučaju, biti raspoređene na druga radna mesta u Orid, Mrđenovac ili Predvoricu.
POZIVANjE NA USTAV
Iako su predstavnici medija srdačno dočekani direktorka OŠ „Jevrem Obrenović“ Svetlana Smiljanić nije htela da razgovara o optužbama koje su protiv nje iznele pomoćne radnice. Na pitanja novinara, među kojima je bilo i da li je neka od njih besplatno raspremala kuću, pozvala se na Ustav Republike Srbije.
- Po članu 46. Ustava Srbije, svako ima pravo da kaže, ali isto tako i da odgovara za ono što kaže. Ova država ima svoj zakon, a postoje institucije koje su nadležne da provere zakonitost rada. To je sve što mogu da vam kažem, a ostalo se rešava u okviru škole - kratko je odgovorila direktorka, koja je na čelu ove obrazovne ustanove od 2002. godine, dodavši da su od retkih koji nisu imali tehnoloških viškova tako da nijedan radnik nije ostao bez posla.
O. Gavrilović
Najnoviji broj
11. april 2024.
