12. maj 2016.12. maj 2016.
LETO PO PREDANjU

MAĆEHA

Učestale priče o letu koje je pred nama i sudeći po proleću doneće obilje glavobolje tema su od porodičnih skupova do vašara, pijaca i tako redom. Na jednoj od njih starina slušala skupinu koja prognozira više po nadanju nego realnosti i samo prozbori:
- Prestupna godina je ko maćeha, mnogo obećava a skoro ništa ne daje. I dugo ćuta dok se okupljao svet da čuje kako to tumači a on nastavi.
- U mom selu živeo vredan domaćin. Imao neumornu ženu i ćer stasalu za udaju. Bio istrajan u ostvarenju ciljeva ali retko u šta verovao. Žena ga upozoravala na greh i dete koje su imali ali avaj, kako vole stari reći staro drvo se ne savija, reče i zamišljeno nastavi.
- Ne sećam se leta ali znam daje godina bila sušna. Domaćin iz priče hulio na Gospoda, mislim da beše oko Trojica. Skupi se neki oblak, crn da se činilo da je noć. Pa pobele i otpoče grad. Sve krupniji i krupniji. Oluja poobarala red jablanova i ogroman grm ali tada u muci niko ne primeti da je najveći jablan ostao uspravan i neokrnjen. Kada se vreme smirilo dugo se pričalo nije bilo ni za proju. Stari se skupili i govorili mudro.
- Kakvi smo dobro nam svemoćni i daje.
Drugi opet, besedio starina hulili i tako otpočeli borbu sa letom koje nije ostavilo plodova ni za proju. Čeljadi beše dosta ali i muke i baš kada se činilo da nema izlaza neko reče da je godina prestupna i da je maćeha ali da se ničemu kraj ne da predvideti.
Posle silne suše počeše padati kiše i posađeno brzo nicalo, tek do ubiranja letine beše ko u priči. Dovoljno da se čeljad i stoka prehrani i zima dočeka u kakvom takvom miru.
Ali avaj dodade starina domaćin sa početka priče i dalje terao po svome i ćer mu se uda u jaku kuću, ali domaćin imao drugu ženu pošto mu prva naprasno umrla. I mlada pristigla u kuću bila meta gneva vremešne domaćice, koja je svoje dve ćeri takođe za udaju držala u pročelju a, mladu i dobru mladu ženu kinjila kad god je mogla. Tek ona brzo zače. Rodi dečaka nestvarne lepote, ali maćeha nije dozvoljavala da ga doji već je terala u polje. Dete zalagala kockom šećera. Iz dana u dan detetu bivalo sve gore a, u devetom mesecu života ispusti svoju anđeosku dušu.
Nesrećna mati se vrati u rodni dom i tu joj se trag zatre. Pričalo se da su je viđali u manastiru, tek tu priča o gordosti domaćina nesta pošto je umro pod nerazjašnjenim uslovima a, žena mu presvisla od bola.
Maćeha pak dočeka poznu starost sa obe ćeri koje su je u starosti mučile i silnu bol nanele. Kako je u muž rano umro a, sin mu se propio posle odlaska žene i smrti deteta nije, imao ko da sahrani ni maćehu ni ćeri pa im se trag i ne zna.
I tu stari prestade da se seća. Samo upozori da o godini ne treba suditi i, paziti koliko se dobra čini na šta neko dodade, a šta to beše dobro.
Bilo kako bilo osta da je prestupna godina ko maćeha.
S.Kosanić
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa