Berza

  • aero 845 ▲ 0,12%
  • enhl 700 ⚫ 0,00%
  • fito 2.899 ⚫ 0,00%
  • glos 350 ▲ 20,27%
  • gmon 2.111 ▲ 0,24%
  • niis 685 ⚫ 0,00%
  • rso15102 123,70 ▼ -0,33%
  • rso18171 109,59 ▲ 5,99%
  • svrl 520 ▲ 0,97%
  • tgas 12.001 ▲ 0,01%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(9. jun 2016.)
ZAHVALjUJUĆI PRAVOVREMENOJ ZAŠTITI

USEVI U DOBROM STANjU

Visok stepen vlage uticao je na razvoj bolesti kod useva a naročito pšenice. Pšenica je zasejana na površini od 19.000 hektara u atarima Šapca, Bogatića, Koceljeve i Vladimiraca dok su drugi jari usevi: zob, ječam, tritikalije zastupljeni na 6.000 hektara.
Ipak u Poljoprivredno stručnoj savetodavnoj službi ocenjuju da su usevi u dobroj kondiciji zahvaljujući pravovremenoj zaštiti.
-Mi smo putem medija apelovali pogotovo u ranim fazama razvoja pšenice, kada je period intenzivnog porasta i kada se sporadično pojavila biljna vaš i lema, da se uradi zaštita. Tako da je vrlo mali procenat pšenice bio zaražen i to na zapuštenim parcelama. Većina poljoprivrednika redovno kontroliše useve i primetili su kada su se pojavili štetni insekti, prvenstveno vaši u vlatovima i na listu zastavičaru. Tu se praktično preporučuje a to i poljoprivrednici znaju, da se ako parcela nije zaražena sa preko 50 procenata, onda se tretira samo sa krajeva parcele, po obodima. Više od toga nije ekonomski opravdano, navodi savetodavac za zaštitu bilja Slavica Maksimović.
Zaštita je podigla i cenu proizvodnje. Bilo je potrebno uložiti oko 100 evra po hektaru samo u hemijska sredstva. Pedesetak u početku, kada su se poljoprivrednici borili protiv korova a zatim još pedeset u borbi protiv biljne vaši i fuzarijuma.
-U fazi cvetanja pšenice bilo je kiša i to je pogodovalo razvoju fuzarijuma (Fusarijum sp). To je nešto sa čime se pravi poljoprivrednici ne igraju jer postoji mogućnost umanjenja prinosa do 50 procenata. Lako se prepoznaje, vlati su beli, a zrno šturo, nenaliveno. Za tretiranje se koristi azoksistrobin, prohloraz, propikonazol ciprokonazol. Za tretiranje vaši koristi se nurel D i bifenikus.
Ove godine gledajući po cenama, jako je bilo teško gajiti pšenicu, ocenila je Maksimović.
Ipak, očekuje se dobar rod ukoliko bude toplote da sazri, vlage nije potrebno više. Prosečni prinosi pšenice u regionu su oko 4,5 tona po hektaru dok se na pojedinim parcelama prinos kretao u rodnim godinama i do 9 tona po hektaru. Takve parcele su na žalost retke. Inače, 80-ih godina prošlog veka znatno veći broj parcela je imao prinose 8-9 tona po hektaru. Razlog za to je bolja primena agro-tehničkih mera, na prvom mestu veća količina đubriva.
Prve količine ječma već su ovršene 1. juna u Bogatiću. Prinos je iznenadio i vlasnika 6 tona po hektaru. U ovim opštinama ječmom je posejano oko 4.000 oranica.
Savetodavac za zaštitu bilja, Slaв

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa