Berza

  • aero 896 ▲ 2,40%
  • dinnpb 3.650 ▲ 1,81%
  • enhl 645 ▲ 0,62%
  • fito 2.801 ⚫ 0,00%
  • irtl 680 ▲ 7,59%
  • kmbn 3.300 ▼ -2,94%
  • kmbnpb 1.250 ▲ 3,65%
  • niis 680 ⚫ 0,00%
  • svrl 560 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
(23. jun 2016.)
VOĆNjAK U PERSPEKTIVI

DžANARIKA ZA LENjE, JAGODA ZA BRZ OBRT

Diplomirani inženjer voćarstva Milorad Jocković, stručnjak Poljoprivredne stručne savetodavne službe, tvrdi da je voćarstvo ekonomski isplativa grana poljoprivrede bez obzira na trenutne probleme. Mora se ponekad sačekati par godina i tržište će reagovati pozitivno za voćara ali bolje je podići zasad pravilno od pet ari, nego pogrešno od 50 hektara.
Koje voćne vrste imaju perspektivu? Čime da se bavi voćar početnik?
-Pitanje je koliko čovek može da odvoji vremena za bavljenje voćem, zatim koliko može da investira i za koliko očekuje da mu se investicija vrati. Ljudi poseduju površine zemljišta koje stoje zaparložene i muče se kako da se oslobode od korova a nemaju puno vremena da se bave time. Po meni , tu je najbolje saditi džanariku koja ne zahteva ni velika ulaganja ni neka odricanja što se tiče vremena. Visoki su prinosi, niska je cena ali i zarada nije velika. Iza toga bih savetovao, višnju u svakom slučaju i šljivu. To je nešto što iziskuje značajno manje vremena, manje angažovanje ljudi nego druge voćne vrste. Stalno kažem u bilo kojoj poljoprivrednoj proizvodnji, neke stvari moraju se istrpeti , kada izvlačiš uloženo - da bi naplatio kada tržište pokaže veću cenu. Ako čovek hoće da brzo obrne novac to je onda jagoda. Jagoda bukvalno može da se posadi u junu, julu mesecu i da se bere u maju ali je i početna investicija značajna . Za manje od godinu dana vratiš uloženo. Bez obzira, kada neko hoće da ima sigurnu investiciju ja sam za one voćne vrste koje imaju siguran otkup kod hladnjačara.
Sem konsultacije sa stručnjacima, šta je potrebno uraditi da bi jednog dana voćar uživao u rodu?
-Dobra priprema je generalni savet. Na prvom mestu hemijska analiza zemljišta, podrivanje i naravno planiranje nabavke sadnog materijala. Da ne bude da se nećkamo hoću-neću i na kraju se sadni materijal kupuje na pijaci kod neproverenih proizvođača. Potencijal za neku buduću zaradu je sadni materijal. Ono što još hoću da kažem da, kada se zasnuje jedan zasad mora se voditi računa o agrotehnici u toku vegetacije, naravno i van vegetacije. Ove godine ima mnogo padavina, mnogo često padavina. Svaka padavina može da pravi problem u smislu bolesti. Problem je kod proizvođača koji međuredni razmak drže obrađen u „jalovom ugaru“ odnosno isfrezirano ili istanjrano bez korova, što je lepo na oko ali kada padne kiša nemoguće je ući sa mašinom. Onda se desi - proizvođači se često žale- trebao je da prska juče ali nije mogao zato što je bilo veliko blato, pa je čekao sutra, pa je čekao prekosutra, pa je onda ponovo pala kiša . Onda kaže- nisam stigao. Kod prskanja je juče rano - sutra kasno. Proizvođači na velikim plantažama , naročito jabuke i kruške, prskaju i kada pada manja kiša da bi predupredili taj prvi napad a onda ponove prskanje kada kiša stane. Zato je generalni stav da se međuredni razmak održava zatravljen i da se redovno kosi. Kada se tako radi uvek može mehanizacija da udje. Kod berbe maline i višnje koja sada traje može lako da se uđe i bere. Kada je blato, radnicima je teže.
Loši vremenski uslovi izazvali su pojavu bolesti u voćnjacima. Koje vrste su najugroženije?
-Jabuka i kruška su u problemu jer su velike količine padavina izazvale, odnosno prouzrokovale, oktobakterioznu plamenjaču. To je bolest za koju jednostavno ne postoji način da se štiti hemijskim tretiranjem nego mehanički. Veliki je intenzitet napada. Prisutna je pepelnica i „čađava krastavost“ . Kod dunje je prisutna ervinija. To je bolest jabučastog voća, napada dunju, jabuku, krušku.
Ko nije hemijski tretirao dolazi do pojave bolesti i to u svakom slučaju smanjuje tržišnu vrednost.
U borbi protiv ervinije prvo treba uništavati vektore, na prvom mestu biljne vaši prskanjem insekticidima. Biljka treba da bude u dobrom kondicionom stanju i čisto preventivno koristiti bakarne preparate, sa nekim preparatima koji deluju antibakterijski.
Sada je moguće pomoći samo mehanički uklanjaju se obolele grane na taj način što se grana mora odseći deset do 15 cantimetara ispod bolesnog dela, znači na zdravom delu. To treba raditi kada su temperature iznad 30 stepeni. Obavezno kada su visoke temperature a niska relativna vlažnost jer i ta vlaga, a pogotovu ako je niska temperatura i ako pada kiša, dovodi do toga da se spiranjem povećava opasnost od zaraze odnosno infekcije kada se otvore rane. Posle svakog reza mora se vršiti dezinfekcija makaza, da li u varikini ili alkoholu. Bukvalno posle svakog reza i zato je bitno kada se to radi imati posudu sa antiseptikom.
I najveći problem je izazvao grad. Mi, na žalost, imamo male površine sa protivgradnim mrežama možda na tek dva procenta voćnjaka. Jedan mali oblačić napravio je čoveku štatu na 20 hektara voća.
Malina i kupina se tradicionalno gaje na velikim površinama u regionu. Da li je kišna godina uticala na rod?
-Malina je imala problem druge prirode i tu dosta proizvođača greši što dosta kasno prihranjuje malinu, pokušavaju da te lastare izvuku da budu što bujniji a onda dođemo u situaciju da je jesen blaga, da je kišna, da su izdanci puni sokova i da ne dolazi do spuštanja sokova iz ćelija tkiva u koren. Tako rani ošetete sprovodne sudove. Problem je i slaganje i ispiranje zemljišta još od poplava iz 2014. godine.
-Došlo je do ispiranja hranljivih materija, ispiranja kalcijuma slaganja zemljišta gde nije rađeno podrivanje. Trenutno malini nema velike pomoći osim podrivanja. Međutim, teško je sada ući u zasade. Međuredni razmak je tri metra, grane su spuštene od roda i sada ne može da se prođe. Može da se uradi kada se završi berba - izbaci se stara malina, mlada se poveže u snopove da bude uz žicu i da se proba sa nekim jačim traktorom, da se prođe međuredno. I naravno da se podiže na bankove sa tanjiračom . Tako se izvlači koren u više slojeve da ne bude u zoni gde ima dosta vlage . Podrivanje je obavezno svake četvrte ili pete godine. Čak i za jagodu je postalo preko neophodno. Hemijsku strukturu možemo popraviti dodavanjem ali ako je zemljište stisnuto mi to ne možemo popraviti.
Bolje je podići zasad pravilno od pet ari, kako treba, nego pogrešno od 50 hektara jer sve što se preskoči u startu kasnije se vraća kao bumerang.
Kupina je dosta dobro rodila, možda jedna od voćnih vrsta kojima je ovo prijalo, sve kako je teklo prethodni period u vezi vremenskih prilika tako da će prinosi biti značajno iznad proseka. Mislim da će biti preko 30 i 35 tona po hektaru. Prosek je 20-25 tona po hektaru i to se može bez problema dobiti. Može se čak i 40 do 45 tona po hektaru dobiti, što je prinos za svaki respekt.

Najnoviji broj

11. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa