Инфо

Берза

  • aero 1.705 ⚫ 0,00%
  • akdm 320 ▼ -8,57%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ⚫ 0,00%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • glos 181 ⚫ 0,00%
  • jdar 1.001 ▼ -11,34%
  • kmbnpb 682 ▲ 0,15%
  • mtlc 2.030 ▼ -0,54%
  • niis 686 ▼ -0,29%
  • rso17153 104,82 ▲ 0,87%
  • rso17155 100,73 ▼ -0,71%
  • rso17167 101,02 ▼ -1,21%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
(23. јун 2016.)
ВОЋЊАК У ПЕРСПЕКТИВИ

ЏАНАРИКА ЗА ЛЕЊЕ, ЈАГОДА ЗА БРЗ ОБРТ

Дипломирани инжењер воћарства Милорад Јоцковић, стручњак Пољопривредне стручне саветодавне службе, тврди да је воћарство економски исплатива грана пољопривреде без обзира на тренутне проблеме. Мора се понекад сачекати пар година и тржиште ће реаговати позитивно за воћара али боље је подићи засад правилно од пет ари, него погрешно од 50 хектара.
Које воћне врсте имају перспективу? Чиме да се бави воћар почетник?
-Питање је колико човек може да одвоји времена за бављење воћем, затим колико може да инвестира и за колико очекује да му се инвестиција врати. Људи поседују површине земљишта које стоје запарложене и муче се како да се ослободе од корова а немају пуно времена да се баве тиме. По мени , ту је најбоље садити џанарику која не захтева ни велика улагања ни нека одрицања што се тиче времена. Високи су приноси, ниска је цена али и зарада није велика. Иза тога бих саветовао, вишњу у сваком случају и шљиву. То је нешто што изискује значајно мање времена, мање ангажовање људи него друге воћне врсте. Стално кажем у било којој пољопривредној производњи, неке ствари морају се истрпети , када извлачиш уложено - да би наплатио када тржиште покаже већу цену. Ако човек хоће да брзо обрне новац то је онда јагода. Јагода буквално може да се посади у јуну, јулу месецу и да се бере у мају али је и почетна инвестиција значајна . За мање од годину дана вратиш уложено. Без обзира, када неко хоће да има сигурну инвестицију ја сам за оне воћне врсте које имају сигуран откуп код хладњачара.
Сем консултације са стручњацима, шта је потребно урадити да би једног дана воћар уживао у роду?
-Добра припрема је генерални савет. На првом месту хемијска анализа земљишта, подривање и наравно планирање набавке садног материјала. Да не буде да се нећкамо хоћу-нећу и на крају се садни материјал купује на пијаци код непроверених произвођача. Потенцијал за неку будућу зараду је садни материјал. Оно што још хоћу да кажем да, када се заснује један засад мора се водити рачуна о агротехници у току вегетације, наравно и ван вегетације. Ове године има много падавина, много често падавина. Свака падавина може да прави проблем у смислу болести. Проблем је код произвођача који међуредни размак држе обрађен у „јаловом угару“ односно исфрезирано или истањрано без корова, што је лепо на око али када падне киша немогуће је ући са машином. Онда се деси - произвођачи се често жале- требао је да прска јуче али није могао зато што је било велико блато, па је чекао сутра, па је чекао прекосутра, па је онда поново пала киша . Онда каже- нисам стигао. Код прскања је јуче рано - сутра касно. Произвођачи на великим плантажама , нарочито јабуке и крушке, прскају и када пада мања киша да би предупредили тај први напад а онда понове прскање када киша стане. Зато је генерални став да се међуредни размак одржава затрављен и да се редовно коси. Када се тако ради увек може механизација да удје. Код бербе малине и вишње која сада траје може лако да се уђе и бере. Када је блато, радницима је теже.
Лоши временски услови изазвали су појаву болести у воћњацима. Које врсте су најугроженије?
-Јабука и крушка су у проблему јер су велике количине падавина изазвале, односно проузроковале, октобактериозну пламењачу. То је болест за коју једноставно не постоји начин да се штити хемијским третирањем него механички. Велики је интензитет напада. Присутна је пепелница и „чађава краставост“ . Код дуње је присутна ервинија. То је болест јабучастог воћа, напада дуњу, јабуку, крушку.
Ко није хемијски третирао долази до појаве болести и то у сваком случају смањује тржишну вредност.
У борби против ервиније прво треба уништавати векторе, на првом месту биљне ваши прскањем инсектицидима. Биљка треба да буде у добром кондиционом стању и чисто превентивно користити бакарне препарате, са неким препаратима који делују антибактеријски.
Сада је могуће помоћи само механички уклањају се оболеле гране на тај начин што се грана мора одсећи десет до 15 цантиметара испод болесног дела, значи на здравом делу. То треба радити када су температуре изнад 30 степени. Обавезно када су високе температуре а ниска релативна влажност јер и та влага, а поготову ако је ниска температура и ако пада киша, доводи до тога да се спирањем повећава опасност од заразе односно инфекције када се отворе ране. После сваког реза мора се вршити дезинфекција маказа, да ли у варикини или алкохолу. Буквално после сваког реза и зато је битно када се то ради имати посуду са антисептиком.
И највећи проблем је изазвао град. Ми, на жалост, имамо мале површине са противградним мрежама можда на тек два процента воћњака. Један мали облачић направио је човеку штату на 20 хектара воћа.
Малина и купина се традиционално гаје на великим површинама у региону. Да ли је кишна година утицала на род?
-Малина је имала проблем друге природе и ту доста произвођача греши што доста касно прихрањује малину, покушавају да те ластаре извуку да буду што бујнији а онда дођемо у ситуацију да је јесен блага, да је кишна, да су изданци пуни сокова и да не долази до спуштања сокова из ћелија ткива у корен. Тако рани ошетете спроводне судове. Проблем је и слагање и испирање земљишта још од поплава из 2014. године.
-Дошло је до испирања хранљивих материја, испирања калцијума слагања земљишта где није рађено подривање. Тренутно малини нема велике помоћи осим подривања. Међутим, тешко је сада ући у засаде. Међуредни размак је три метра, гране су спуштене од рода и сада не може да се прође. Може да се уради када се заврши берба - избаци се стара малина, млада се повеже у снопове да буде уз жицу и да се проба са неким јачим трактором, да се прође међуредно. И наравно да се подиже на банкове са тањирачом . Тако се извлачи корен у више слојеве да не буде у зони где има доста влаге . Подривање је обавезно сваке четврте или пете године. Чак и за јагоду је постало преко неопходно. Хемијску структуру можемо поправити додавањем али ако је земљиште стиснуто ми то не можемо поправити.
Боље је подићи засад правилно од пет ари, како треба, него погрешно од 50 хектара јер све што се прескочи у старту касније се враћа као бумеранг.
Купина је доста добро родила, можда једна од воћних врста којима је ово пријало, све како је текло претходни период у вези временских прилика тако да ће приноси бити значајно изнад просека. Мислим да ће бити преко 30 и 35 тона по хектару. Просек је 20-25 тона по хектару и то се може без проблема добити. Може се чак и 40 до 45 тона по хектару добити, што је принос за сваки респект.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa