ŽETVA POD VELOM TAJNI
CENA PŠENICE SEJE DRUGE KULTURE
Već nekoliko godina žetva se obavlja gotovo u tajnosti, cene se ne objavljuju, kao da se neko stidi poljoprivrede i da tu žetvu, koja je blago i nešto najsvetije za poljoprivrednog proizvođača, žele da sakriju i prikriju. O ceni niko i ne govori pa skladištari, odnosno mlinari i otkupljivači - kako ko- određuju cenu i otkupljuju po svojim aršinima. Poljoprivredni proizvođači pšenicu seju zbog brašna i plodoreda a velikim delom koriste i za stočnu hranu.
Površine pod tritikaleom se povećavaju u našem regionu a smanjuju pod pšenicom. To je naročito izraženo u delovima gde su slabija zemljišta, odnosno manje plodna zemljišta i u brdsko-planinskim terenima.
-Svakako to proizvođači sa pravom rade jer tritikale, ječam i ovas daju izuzetno dobre prinose. Cena te proizvodnje je mnogo niža i rizik je manji. Tritikal je naročito zanimljiv za proizvođače zato što je proteinska vrednost hraniva mnogo veća nego kod kukuruza, nego kod pšenice, a daje odlične prinose od 5 do 6 tona po hektaru, što veliki broj proizvođača, naročito u Pocerini ne može da ostvari sa kukuruzom, pojašnjava zamenik direktora Direkcije za poljoprivredu Predrag Srdanović.
Velika je količina proteina, mnogo veća nego kod kukuruza i pšenice a određene karakteristike po svarljivosti su za stoku bolje nego kod drugih žitarica. Tritikal podnosi odlično uslove gajenja, manja je upotreba mineralnih đubriva. Proizvođači u Pocerini a jedan deo proizvođača u Mačvi pribegava sve više toj kulturi. Naročito u godinama koje su bile sušne tritikale daje odlične rezultate. Čak u poslednje dve-tri godine, kada se obilaze tereni zahvaćeni gradom, pokazao je mnogo veću otpornost na osipanje nego pšenica i kukuruz .
Do sada je vrlo mali broj proizvođača pribegavao prodaji tritikala, iako su fabrike stočne hrane krenule u otkup tritikala. Inače na pijaci je za dinar ili dva cena tritikala viša u prodaji nego cena pšenice. Proizvođači koji imaju manje posede, odnosno manja stada, pribegavaju prodaji jer koriste manje hraniva u svojoj proizvodnji pa i tu nalaze kalkulaciju u ovim teškim uslovima.
Troškovi proizvodnje su nešto niži nego kod pšenice, potrebno je manje mineralnih đubriva, otpornija je na bolesti tako da se sigurno za dva tretiranja smanjuje zaštita od bolesti. Za hektar tritikale potrebano je izdvojiti 300-350 evra, dok se kod pšenice, ako hoćemo ozbiljnu proizvodnju, ispod 500 evra investicija ne može da zamisli . Tako je proizvodnja po hektaru niža za 150 evra. Čak jedan deo proizvođača koji imaju farme krava vrlo često koriste tritikale u jesenjoj setvi za proizvodnju senaže u proleće, naročito u kombinaciji sa graškovima. Krajem aprila i početkom maja vrše pravljenje senaže a zatim pripremu parcela za setvu silažnih kukuruza. To je pokazalo izuzetnu opravdanost kod poljoprivrednih proizvođača. U Pocerini sve više proizvođača pribegava gajenju tritikala iz agroekoloških uslova, tipa zemljišta, jer pokazalo se da pšenica nema prinose na takvim tipovima zemljišta kao tritikale.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da u plodored, jedan deo površina povećaju pod tritikaleom na uštrb pšenice i tu će imati sigurno bolju ekonomsku računicu.
Zob se sve više vraća na naše prostore , ne kao hranivo koje je nekada služilo samo za ishranu konja. Zob je izuzetno hranivo za priplodni materijal, takođe ima dobru proteinsku vrednost, manju energetsku vrednost ali izuzetno dobru proteinsku vrednost. Povećava kvalitet mesa tako da se sve više koristi u ovčarstvu i tovnom govedarstvu.
Površine pod tritikaleom se povećavaju u našem regionu a smanjuju pod pšenicom. To je naročito izraženo u delovima gde su slabija zemljišta, odnosno manje plodna zemljišta i u brdsko-planinskim terenima.
-Svakako to proizvođači sa pravom rade jer tritikale, ječam i ovas daju izuzetno dobre prinose. Cena te proizvodnje je mnogo niža i rizik je manji. Tritikal je naročito zanimljiv za proizvođače zato što je proteinska vrednost hraniva mnogo veća nego kod kukuruza, nego kod pšenice, a daje odlične prinose od 5 do 6 tona po hektaru, što veliki broj proizvođača, naročito u Pocerini ne može da ostvari sa kukuruzom, pojašnjava zamenik direktora Direkcije za poljoprivredu Predrag Srdanović.
Velika je količina proteina, mnogo veća nego kod kukuruza i pšenice a određene karakteristike po svarljivosti su za stoku bolje nego kod drugih žitarica. Tritikal podnosi odlično uslove gajenja, manja je upotreba mineralnih đubriva. Proizvođači u Pocerini a jedan deo proizvođača u Mačvi pribegava sve više toj kulturi. Naročito u godinama koje su bile sušne tritikale daje odlične rezultate. Čak u poslednje dve-tri godine, kada se obilaze tereni zahvaćeni gradom, pokazao je mnogo veću otpornost na osipanje nego pšenica i kukuruz .
Do sada je vrlo mali broj proizvođača pribegavao prodaji tritikala, iako su fabrike stočne hrane krenule u otkup tritikala. Inače na pijaci je za dinar ili dva cena tritikala viša u prodaji nego cena pšenice. Proizvođači koji imaju manje posede, odnosno manja stada, pribegavaju prodaji jer koriste manje hraniva u svojoj proizvodnji pa i tu nalaze kalkulaciju u ovim teškim uslovima.
Troškovi proizvodnje su nešto niži nego kod pšenice, potrebno je manje mineralnih đubriva, otpornija je na bolesti tako da se sigurno za dva tretiranja smanjuje zaštita od bolesti. Za hektar tritikale potrebano je izdvojiti 300-350 evra, dok se kod pšenice, ako hoćemo ozbiljnu proizvodnju, ispod 500 evra investicija ne može da zamisli . Tako je proizvodnja po hektaru niža za 150 evra. Čak jedan deo proizvođača koji imaju farme krava vrlo često koriste tritikale u jesenjoj setvi za proizvodnju senaže u proleće, naročito u kombinaciji sa graškovima. Krajem aprila i početkom maja vrše pravljenje senaže a zatim pripremu parcela za setvu silažnih kukuruza. To je pokazalo izuzetnu opravdanost kod poljoprivrednih proizvođača. U Pocerini sve više proizvođača pribegava gajenju tritikala iz agroekoloških uslova, tipa zemljišta, jer pokazalo se da pšenica nema prinose na takvim tipovima zemljišta kao tritikale.
Poljoprivrednim proizvođačima se preporučuje da u plodored, jedan deo površina povećaju pod tritikaleom na uštrb pšenice i tu će imati sigurno bolju ekonomsku računicu.
Zob se sve više vraća na naše prostore , ne kao hranivo koje je nekada služilo samo za ishranu konja. Zob je izuzetno hranivo za priplodni materijal, takođe ima dobru proteinsku vrednost, manju energetsku vrednost ali izuzetno dobru proteinsku vrednost. Povećava kvalitet mesa tako da se sve više koristi u ovčarstvu i tovnom govedarstvu.
Najnoviji broj
9. maj 2024.
