Zakon olakšao proizvodnju rakije
LjUTA NA LEGALNOM TRŽIŠTU
Vesele mašine spremaju se za novu sezonu. Kazane je već „potpalilo“ novi zakon koji pruža nove olakšice ali je od početka primene prisutno i loše tumačenje koje se kretalo u rasponu-sada svi mogu da peku i prodaju do sada niko ne može da peče i prodaje.
Bila ljuta, meka, šljiva ili kruška, rakija je do sada mogla da se u privatnoj režiji proizvodi samo za svoje potrebe. Svaka prodaja bila je ilegalna-sem one industrijske. Novo zakonsko rešenje omogućiće poljoprivrednicima da višak rakije legalno prodaju registrovanim proizvođačima jakih alkoholnih pića na dalju doradu, flaširanje, brendiranje i plasiranje na tržište. Ipak, da bi se piće legalno prodavalo potrebno je da se pravno lice ili preduzetnik registruju u APR-u i da uplate 1.760 dinara da bi se upisali u registar proizvođača jakih alkoholnih pića-što je novi naziv. Ovim nisu obuhvaćena registrovana poljoprivredna domaćinstva ali jesu crkve, škole i manastiri. Registrovana domaćinstva mogu svoje viškove rakije prodati u rinfuzi, kao destilat koji se daje na dalju doradu. Sama domaćinstva ga ne mogu staviti u promet u maloprodaju, u prodavnicama, kafanama ili na pijaci.
Još jedna olakšica predviđena zakonom je da nije potrebno zaposliti tehnologa, što je za većinu proizvođača bio dodatni trošak. Sada je proizvođač odgovoran za kvalitet i bezbednost proizvoda.
Teoretski, proizvođač rakije više ne mora da ima ni svoj kazan ali će morati da poštuje pravila HACCAP. I tu je olakšan postupak pa proizvođači nisu dužni da uvedu i sertifikuju taj sistem , što je za većinu skupa investicija, već samo da se pridržavaju normi ““ higijenskih i dobre proizvođačke prakse.
Bila ljuta, meka, šljiva ili kruška, rakija je do sada mogla da se u privatnoj režiji proizvodi samo za svoje potrebe. Svaka prodaja bila je ilegalna-sem one industrijske. Novo zakonsko rešenje omogućiće poljoprivrednicima da višak rakije legalno prodaju registrovanim proizvođačima jakih alkoholnih pića na dalju doradu, flaširanje, brendiranje i plasiranje na tržište. Ipak, da bi se piće legalno prodavalo potrebno je da se pravno lice ili preduzetnik registruju u APR-u i da uplate 1.760 dinara da bi se upisali u registar proizvođača jakih alkoholnih pića-što je novi naziv. Ovim nisu obuhvaćena registrovana poljoprivredna domaćinstva ali jesu crkve, škole i manastiri. Registrovana domaćinstva mogu svoje viškove rakije prodati u rinfuzi, kao destilat koji se daje na dalju doradu. Sama domaćinstva ga ne mogu staviti u promet u maloprodaju, u prodavnicama, kafanama ili na pijaci.
Još jedna olakšica predviđena zakonom je da nije potrebno zaposliti tehnologa, što je za većinu proizvođača bio dodatni trošak. Sada je proizvođač odgovoran za kvalitet i bezbednost proizvoda.
Teoretski, proizvođač rakije više ne mora da ima ni svoj kazan ali će morati da poštuje pravila HACCAP. I tu je olakšan postupak pa proizvođači nisu dužni da uvedu i sertifikuju taj sistem , što je za većinu skupa investicija, već samo da se pridržavaju normi ““ higijenskih i dobre proizvođačke prakse.
Najnoviji broj
25. april 2024.
