Spaljivanje strniŠta
VATRA NA NjIVI UNIŠTAVA ZEMLjIŠTE
Ministarstvo unutrašnjih poslova, vatrogasci, svake godine upozoravaju da se ne pale strništa i navode sankcije koje će snositi onaj ko to čini. Ipak sankcije su jedno ali upozorenja poljoprivrednih stručnjaka drugo-vatra na njivi je smrt za zemljište!
To nije dobra mera za uništavanje korova. Spaljivanjem strništa praktičo spaljuje se organska materija ali uništava i korisna i štetna mikroflora. Pozitivnu mikrofloru ako uništimo biljka će imati ozbiljan problem. Posledica je da nema mikroelemenata kojih inače ima u slami. Najbolje je iseckati slamu-ko ne želi slamu. Postoje kombajni koji seckaju, i posle žetve treba blago zaoravati i tako u zemljište uneti dobar deo organske materije.
Tu bi trebalo dodati 50 do 100 kilograma ureje zbog takozvane „azotne depresije“ jer, neko mora da „sažvaće mikroorganizme“. Postoje mikroorganizmi koji će da svare slamu, mineralizovati je i dati biljci na usvajanje. Međutim, dobar deo azota će mikroorganizam da iskoristi za izgradnju svog organizma. Azot koji je planiran da bude u zemlji, neće tu biti - nego će biti u mikroorganizmu. Tek će biljka da ga dobije po izumiranju mikroorganizma. Tu se gubi tri do pet tona po hektaru organske materije. Zato se dodaje urea -da mikroorganizam uzme u stvari ureu za izgradnju svog organizma a da azot iz biljke ostane u zemlji, bar veći deo. Može da se desi da taj azot bude iskorišćen, misliš da ima azota, u stvari nema i to se zove „azotna depresija“. Ima ga a nema! Biljka će ga dobiti možda kada nije potrebno.
To nije dobra mera za uništavanje korova. Spaljivanjem strništa praktičo spaljuje se organska materija ali uništava i korisna i štetna mikroflora. Pozitivnu mikrofloru ako uništimo biljka će imati ozbiljan problem. Posledica je da nema mikroelemenata kojih inače ima u slami. Najbolje je iseckati slamu-ko ne želi slamu. Postoje kombajni koji seckaju, i posle žetve treba blago zaoravati i tako u zemljište uneti dobar deo organske materije.
Tu bi trebalo dodati 50 do 100 kilograma ureje zbog takozvane „azotne depresije“ jer, neko mora da „sažvaće mikroorganizme“. Postoje mikroorganizmi koji će da svare slamu, mineralizovati je i dati biljci na usvajanje. Međutim, dobar deo azota će mikroorganizam da iskoristi za izgradnju svog organizma. Azot koji je planiran da bude u zemlji, neće tu biti - nego će biti u mikroorganizmu. Tek će biljka da ga dobije po izumiranju mikroorganizma. Tu se gubi tri do pet tona po hektaru organske materije. Zato se dodaje urea -da mikroorganizam uzme u stvari ureu za izgradnju svog organizma a da azot iz biljke ostane u zemlji, bar veći deo. Može da se desi da taj azot bude iskorišćen, misliš da ima azota, u stvari nema i to se zove „azotna depresija“. Ima ga a nema! Biljka će ga dobiti možda kada nije potrebno.
Najnoviji broj
25. april 2024.
