Berza

  • aero 830 ▼ -1,19%
  • coka 9.707 ▼ -2,93%
  • dinnpb 4.000 ▲ 7,93%
  • dnos 2.400 ▲ 4,35%
  • enhl 683 ▼ -2,43%
  • hmbg 750 ▲ 12,61%
  • impl 3.350 ▲ 4,33%
  • kmbn 3.241 ▲ 1,28%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • niis 685 ▲ 0,29%
  • puue 156 ▼ -3,11%
  • rmbg 29 ▲ 16,00%
  • stup 5.904 ▼ -0,05%
(22. septembar 2016.)
IN MEMORIAM

Odlazak omiljenog profesora

Na pragu desete decenije svog života otišao je na put bez povratka jedan od najstarijih Šapčana profesor koga su volele mnoge generacije ekonomaca i izviđača
Nekadašnji profesor Ekonomske škole i višegodišnji starešina prvog izviđačkog odreda u Šapcu, Radovan Jovičić, otišao je iz našeg grada na put bez povratka. U srednjim ekonomskim školama u Šapcu i Sremskoj Mitrovici i Republičkom zavodu za administrativne kadrove učio je brojne generacije đaka i stručnih učitelja znanjima i veštinama preko potrebnim u njihovom budućem radu (predavao im daktilografiju, stenografiju, kancelarijsko poslovanje i korespodenciju). Četiri decenije rada u prosveti ispunio je mnogobrojnim dužnostima. Bio je pionirski vaspitač, seoski učitelj, prosvetni inspektor, stručni učitelj, nastavnik i profesor. Kao i mnogi prosvetari, ostavio je dubok, neizbrisiv trag i u društvenim aktivnostima (rukovodio pionirskim letnjim kampom na Jadranu, uspešno organizovao rad više kulturno-umetničkih društava, predvodio šabačke izviđače, zastupao svoje kolege i koleginice u prosvetnom sindikatu, osvajao nagrade i priznanja za rad đačkih sekcija čijim radom je, kao profesor, rukovodio ... Kao brigadir na izgradnji auto-puta “Bratstvo ““ jedinstvo“, dobio udarničku značku a za dugogodišnji uspešan rad u prosveti i društvenim aktivnostima odlikovan Orednom rada sa zlatnim vencem. Dobio je i brojna priznanja i zahvalnice, a Povelju Saveza izviđača Srbije za uspehe šabačkog izviđačkog odreda “Vera Blagojević“. Bio je prvi starešina tog odreda, rukovodio njegovim radom nekoliko godina a član Saveza izviđača do kraja života.
Rođen je pre devet decenija u Banovom Polju, nedaleko od Bogatića. Posle osnovne škole, koju je završio u svom selu, postao je šabački gimnazijalac. Godinu dana kasnije porodica njegovog oca i majke preselila se u Šabac, na Kamičak, kome je Radovan svim srcem pripadao. Po završetku niže gimnazije, postaje učenik šabačke Učiteljske škole. Preživeo je sve teškoće okupacije u Drugom svetskom ratu. Sa ocem Stanojlom, mlađim bratom Negovanom i oko pet hiljada Šapčana izdržao Krvavi marš do Jarka i brojna poniženja u toku marša i u logoru. Usledile su teške godine okupacije i nastavak učenja u Učiteljskoj školi. Oslobođenje Šapca dočekao je sa završena četiri, od ukupno pet, razreda te škole.
Nesvršeni učitelj, sa narušenim zdravljem, (zbog preležanog zapaljenja pluća) na regrutaciji, 1944. nije primljen u JNA već je raspoređen na rad sa pionirskim bataljonom pri komandi mesta u Šapcu. (Nekoliko godina kasnije ponovo je regrutovan i služio kadar u Mostaru, u vazduhoplovstvu). U prosveti, vaspitava pionire a zatim odlazi na kurs za učitelje i radi u osnovnoj školi u Glušcima, u Mačvi. Upućuju ga, potom, na novi kurs u Beograd koji uspešno završava i dobija mesto sreskog prosvetnog inspektora u Ljuboviji. Nekoliko godina teškog rada u planinskom kraju narušava mu zdravlje, dobija išijas, onda traži premeštaj i dolazi u Mačvu, u Bogatić, gde radi desetak godina kao sreski prosvetni inspektor i načelnik za društvene službe u opštini Bogatić, pošto je 1956. ukinut Mačvanski srez i formirana veća opština.
Usledilo je stručno usavršavanje za nastavu administrativnih predmeta i rad u ekonomskim školama, kratko vreme u Sremskoj Mitrovici, tri godine u “Elektrodistribuciji Šabac“ (poslovi opštenarodne odbrane i organa samoupravljanja) a najviše u šabačkoj Ekonomskoj školi iz koje odlazi u penziju 1986. godine.
Šabac, a naročito Kamičak, voleo je iznad svega. Službujući u prosveti, proveo je niz godina i u drugim mestima (Glušci, Ljubovija, Bogatić, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Futog, Beograd...) ali se uvek, i rado, vraćao u Šabac, grad svog detinjstva i mladosti, u kome je radio više od tri decenije i proveo skoro tri decenije penzionerskog života.
Iz svih mesta u kojima je službovao slao je mnogobrojne dopise “Glasu Podrinja“, užičkoj “Slobodi“, novosadskom “Dnevniku“, omladinskom listu “Mladi borac“ i listu svoje profesije “Prosvetnom pregledu“.
Pred kraj života predao je šabačkom Narodnom muzeju obimnu dokumentaciju o svom životu i radu: dokumenta o porodici svoga oca, dokumenta o svojoj porodici, svedočanstva, diplome, mnogobrojne zahvalnice, fotografije, Orden rada...
Iza njega su ostali kćer Slađana i supruga Tereza, koju je uvek zvao Nata, i njihove porodice a, pored njih, starog profesora, jednog od najstarijih u gradu, dugo će pamtiti šabački izviđači i mnogi Šapčani.

Najnoviji broj

22. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa