Znani Ivan i novi početak

Jedan od najprepoznatljivijih vokala na srpskoj muzičkoj sceni Ivan Milinković, napravio je iskorak ka solo karijeri sa novim numerama u želji da očuva imidž po kojem ga prepoznaju, ali i širem slušalačkom auditorijumu ponudi nešto drugačije kako bi notama povezao sve genracije poklonika lepog zvuka. Publika će na predstojećem koncertu, 19. oktobra u Šabačkom pozorištu biti u prilici da čuje nove nove numere prepoznatljivog muzičkog kvaliteta, ali u novom, drugačijem ruhu.

Tokom decenija u grupi „Legende“ bili ste prepoznatljiv član prema kome je i grupa definisana, a istovremeno ste bili i Ivan. Koliko Vam to iskustvo znači u sadašnjoj solo karijeri, ili je možda ponekad „teret“?
Možda će biti jedna vrsta tereta kako kažete ali su ipak sve te godine donele mnogo lepog po čemu me je javnost upoznala. Razlog mog iskoraka u solo vode je moja davna želja , a i opredeljenje, jer sam individualista da se pevački predstavim u mnogo širem stilskom rasponu u kome me publika ne poznaje. Moja želja je da se u više muzičkih žanrova iskažem, da nešto od numera pravim lično i da jednostavno definišem novu fazu u mom profesionalnom životu. Rad sa grupom je iza mene, ne osvrćem se iskreno na prošlo već razmišljam i radim na novim pesmama sa timom ljudi koji su uz mene i veruju mi.

Za nastup u Šapcu odabrali ste naziv „Veče sa Ivanom Milinkovićem“, a ne koncert. Da li postoji poseban razlog i šta očekuje poštovaoce Vaše muzike 19. oktobra u Šabačkom pozorištu?
Podrazumeva se da je koncert, ali sam hteo da i samim nazivom napravim presek i otpočnem novu fazu predstavljanja sa svima koji vole moj način interpretacije.

Nemoguće je sve isplanirati u životu, ali kada govorimo o profesionalnim planovima, kakvi su Vaši u bliskoj budućnosti?
Pre svega da privedem kraju album od osam numera koje su pažljivo birane, stilski različite i koje će biti srž mojih sledećih nastupa. Pet numera je gotovo , a za četiri su završeni i spotovi. Ovih dana pored prve dve koje su uveliko na društvenim mrežama i slušaju se i gledaju promovišem treću, pa četvrtu. Sve one će biti na koncertu kako u Loznici (16.oktobra), tako u Šapcu (19.oktobra), Ljuboviji (29.oktobra) i svim narednim nastupima.
Pored mog predstavljanja publici i druženja na koncertima u planu su mi i apliciranja za neke možda svetske festivale etno muzike gde bih predstavio par svojih novih numera koje su rađene kao etno sadržaj, ali u savremenom aranžmanu.

Posedujete prepoznatljiv glas i muzički stil. Koliki je izazov za umetnika da ostane auteničan, priznat, poštovan na muzičkoj sceni, ali i da „pronađe put“ do publike?
Uvek je izazov ali upravo kao pevač sam tu da svima koji me znaju u jednom ili par stilova osvestim izvođenjem da mi jako dobro ako ne i bolje leže još neki žanrovi. Naravno da ne možete izneveriti publiku koja vas prati time što ćete ući u nešto što vam ne leži i što bi za njih bilo strano u vašem izvođenju. Time mi je izazov veći.

Nedavno ste objavili nove numere koje prate video spotovi. U kojoj meri ostajete verni svom muzičkom stilu, a koliko pripremate nešto žanrovski drugačije?
Mislim da su sve drugačije od onoga što sam radio ranije, ako neka ima sličnosti to je utisak slušalaca na koji imaju pravo. Svako doživljava sve na svoj način, tako i to. Kao što ste rekli da imam prepoznatljiv vokal time će nekim slušaocima sve novo što pevam imati sličnosti sa radom u grupi jer ih vokal sugestivno upućuje da tako misle, iako je drugačiji i stil i aranžmani. Ostaje kao i uvek na publici da da svoju konačnu ocenu.

Šta Vas je odvelo ka operskom pevanju u obrazovanju i zbog čega ste se kasnije opredelili za promenu? Da li je teško izaći iz sigurne zone, čak i kada je uspeh zagarantovan?
Operska muzika je bila jedna faza u mom životu čime sam pokazao da se prema mom glasu i pevanju odnosim vrlo odgovorno razmišljajući o razvoju na profesionalnom nivou. Ljubav prema umetničkoj muzici je bila presudna u tadašnjem mom opredeljenju. Svuda u svetu se najviše cene upravo pevači koji su muzičkim školovanjem i usavršavanjem samo nadgradili svoj talenat. Takvi su uvek u manjini, jer većina smatra da je dovoljno uzeti mikrofon. To je i kod nas već dugo prisutno i zato i ima svačega što je nekada kada su postojali ustaljeni i jaki kriterijumi bilo nezamislivo. Meni je scena i gluma vrlo bliska tako da smatram da svaki pevač koji ima više tih sadržaja i vlada njima je jedna kompleksna umetnička ličnost.

Na Kosmaju ste izgradili vikendicu. Da li je to Vaša posebna oaza, mali deo raja u koji ste utkali posvećenost i vreme, otklon od gradskog okruženja gde stvarate?
Pitanjem ste upravo dali srž mog odgovora. To je posledica želje da imam svoje pribežiste od svega što danas čoveku u ovom ludom tempu uzima od normalnog i uravnoteženog života. Na mom imanju i kada radim ja odmaram, resetujem se što bi rekli u novom žargonu, "punim baterije" za sve na čemu radim i što me očekuje ubuduće.

Svuda u svetu se najviše cene upravo pevači koji su muzičkim školovanjem i usavršavanjem samo nadgradili svoj talenat. Takvi su uvek u manjini, jer većina smatra da je dovoljno uzeti mikrofon.