Torinezi uz Torino

-Torino je lep, uređen grad, ali ne celom površinom. Centar i okolina ovog industrijskog grada su impozantni. Imam sreću da sam tu smešten, blizu je Milano, blizu je Francuska. Brzo sam se navikao na grad, prijatno se osećam i tu sam sigurno do leta – govori na početku razgovora za naš list standardni prvotimac velikog kluba iz Serije A „Torina“ SAŠA LUKIĆ.
Iako još mlad, tek mu je 23 godine, već ima iskustvo velikog reprezentativnog takmičenja, značajan broj mečeva u dve jake lige, a popularni „bikovi“ žele da ga zadrže, jer je već sada značajan fudbaler pred kojim je tek velika budućnost. U velikim planovima se susreću klub i Saša.
-Po povratku iz Španije, bilo je ponuda i da ostanem u Primeri, otvarale su se alternative i u Italiji, ali su i trener Macari i predsednik kluba insistirali da ostanem, uveravajući me da klub ozbiljno računa na mene.
Svaki trener u klub donosi nešto novo. Lukića su dočekali mahom poznati igrači, ali je potrebno vreme da se navikne na sistem rada novog šefa.
-U Italiji je generalno teško mladim igračima. Trenere često menjaju i onda je pružanje prilike mladima, rizik za njih, te su uvek bliži opciji iskusnijih fudbalera. Meni je bilo najvažnije da igram, samo tako mogu da napredujem. Prvih dva, tri meseca nisam imao značajnu minutažu, ali sam potom dobio priliku, trener kaže i iskosristio i sada sam standardan.
Put od Varne, gde je Saša rođen, do Italije, vodio je preko Šapca i Beograda, plavo-belog i crno-belog dresa.
-Počeo sam u Savacijumu, kod trenera Zorana Kokanovića. Potom sam se otišao u Partizan, kroz preostale uzraste stasavao do prvog tima. Kalio sam se u „Teleoptiku“, a onda se priključio prvom timu Partizana. Najznačajniji trener u Partizanu za mene je Zoran Milinković. On mi je prvi pružio priliku, insistirao da igram, pružao podršku i kada nisam igrao najbolje, što mi je mnogo pomoglo.

Kompletam razgovor pročitajte u štmpanom izdanju...