Veza između pušenja i vrednosti holesterola u krvi

Iako se uz konzumaciju duvanskih proizvoda pre svega vezuju problemi sa plućima i disajnim organima, pušenje negativno utiče i na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Pušenje smanjuje koncentracije dobrog holesterola (HDL) u krvi i povećava koncentracije lošeg holesterola (LDL), što povećava rizik od mnogih srčanih oboljenja. Toksične materije iz duvana povećavaju taloženje plaka u arterijama i pogoršavaju upalne procese. Hronični upalni procesi i plakovi u arterijama koji sadrže holesterol predstavljaju najčešći razlog za nastanak koronarne bolesti.

Povišene vrednosti holesterola i akumulacija lipida na zidovima arterija kod pušača uzrokuje veći rizik od razvoja ateroskleroze u odnosu na nepušače. To može dovesti do bolesti koronarnih arterija, pri čemu se arterije sužavaju ili blokiraju. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, svaka peta smrt od koronarne bolesti srca pripisuje se konzumaciji duvana.

Koji su uzroci povišene vrednosti holesterola?
Voštana supstanca slična masti koja učestvuje u stvaranju hormona, vitamina D i supstanci koje pomažu u varenju hrane naziva se holesterol. Nezdrave životne navike uzrokuju povišene nivoe holesterola u krvi. One uključuje nezdravu ishranu koja podrazumeva povećan unos zasićenih masti, kojom obiluje pržena i prerađena hrana. Ovakva ishrana povećava vrednosti lošeg holesterola. Prekomerna težina i gojaznost direktno utiču na povećanje nivoa holesterola. Učestalo konzumiranje alkohola takođe uzrokuje povišene vrednosti holesterola u krvi.

Nedostatak fizičke aktivnosti i sedelački način života smanjuje vrednosti dobrog holesterola. Takođe, povišene vrednosti holesterola mogu biti posledica genetske predispozicije, određenih medicinskih stanja, ali i uzimanja pojedinih medikamenata. Pušenje takođe narušava zdrave vrednosti holesterola u krvi, posebno kod ženske populacije. Zdravlje krvnih sudova narušava se čak i povremenim konzumiranjem duvana. U riziku od štetnog dejstva materija iz duvana su i pasivni pušači koji su hronično izloženi duvanskom dimu.

Kako prestanak pušenja utiče na kardiovaskularni sistem?
Polovina svih dugogodišnjih pušača rano umire od bolesti povezanih sa pušenjem, uključujući bolesti srca. Ukoliko prestanu sa pušenjem pre 30. godine života, muškarci produžavaju svoj životni vek za jednu deceniju. Prestanak pušenja doprinosi povećanju energije, boljem stanju imunog sistema, ali i boljem ishranjivanju tkiva i organa kiseonikom i hranljivim materijama.

Prestanak pušenja pokazuje gotovo trenutne efekte na stanje kardiovaskularnog sistema. Svega 20 minuta po prestanku pušenja, smanjuje se puls kao i vrednosti krvnog pritiska. Nakon dve do 12 nedelja po prestanku pušenja, uočava se bolja cirkulacija. Nakon godinu dana od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca duplo je manji u odnosu na aktivne pušače. Nakon 15 godina od prestanka pušenja, rizik od koronarne bolesti srca jednak je kao kod osoba koje nikada nisu pušile.

U kardiološkom centru Puls proverite stanje vašeg kardiovaskularnog sistema
Ukoliko ste pušač ili ste to nekada bili, izvesno je da je duvan narušio zdravlje vašeg organizma. Zbog toga što toksini iz duvana oštećuju krvne sudove i krvne ćelije, pušačima se savetuje da određene preglede i laboratorijske analize obavljaju češće nego pušači. Stoga ne oklevajte i zakažite pregled kod u kardiološkom centru Puls u A bloku na Novom Beogradu. Vrhunski stručnjaci iz oblasti kardiologije dočekaće vas u prijatnom ambijentu i dati jasna uputstva o promeni životnih navika koje su neophodne kako biste prevenirali razvoj bolesti uzrokovanih pušenjem.