Šta donosi jesen – pauzu ili novi rast referentnih kamata ECB i Feda?

Posle odluka Evropske centralne banke (ECB) i američkog Feda na julskim sastancima da ponovo povećaju referentne stope za po 25 baznih poena, jedno od ključnih pitanja je kakve bi poteze dve ključne monetarne institucije mogle da vuku do kraja godine i šta bi moglo da presudi da ponovo pooštre ili pauziraju rast kamatnih stopa.

Takođe, predsednici obe institucije, Kristin Lagard (Christine Lagarde) i Džerom Pauel (Jerome Powell) poručili su po objavljivanju julskih odluka da u septembru može doći do novog povećanja, ali i zadržavanja stopa na istom nivou.

Sagovornik Biznis.rs, profesor Beogradske bankarske akademije Branko Živanović, na pitanje koji su to trendovi koji će presuditi pri budućem odlučivanju Evropske centralne banke i Feda odgovara da predviđanja otežava takozvani „Monaliza efekat“.

„Postpandemijske ekonomije izgledaju kao najpoznatija slika na svetu – svaki put kad ih pogledate vidite nešto različito. Nakon zaustavljanja enormnog štampanja novca, nezabeleženih nivoa javnih dugova, pokidanih lanaca snabdevanja, energetske krize i bankarskog haosa, veliki broj ekonomista je predviđao tešku, otrežnjujuću recesiju. Do nje nije došlo, bar ne do sada. Međutim, nadanja da će se sve rešiti konzervativnim metodom permanentnog podizanja ključnih kamatnih stopa takođe treba staviti pod lupu“, ukazao je Živanović.

Prema njegovoj oceni, monetarni autoriteti SAD, EU i Velike Britanije jedinstveni su u stavu da, u ovom trenutku, nije moguće precizno definisati put kojim će se ići dalje.


Evropske banke već beleže značajan pad tražnje kada je reč o kreditima za privredu, koja je trenutno na najnižem nivou u poslednjih 20 godina, pokazao je poslednji izveštaj ECB, dok je bazna inflacija u evrozoni u junu porasla na 5,5 odsto.

Kretanja u SAD su nešto povoljnija. „Inflacija je donekle usporila, ali proces vraćanja na nivo od dva odsto nije ni blizu kraja“, rekao je Pauel na konferenciji za novinare nakon julske sednice FOMC.

„Nadajmo se da podizanja repernih kamatnih stopa neće biti više od dva do tri puta do kraja godine, uključujući julske odluke. Sve ostalo bi značilo nove i još bolnije dezinflacione mere koje bi dodatno pogurale već ionako visoke kamatne stope komercijalnih banaka. To bi dovelo do velikog broja kompanijskih bankrotstava i ponovnog destabilizovanja bankarskih grupacija, s tim što bi ovaj put kamatnom riziku, za koji u dobroj meri snose i same krivicu, bankama bio pridodat i kreditni koji bi bio objektivan“, upozorio je Živanović.

U perspektivi, kako kaže, posebno treba uzeti u obzir trendove poput potencijalnih novih sirovinsko-energetskih cenovnih šokova i sve izrazitije geopolitičke podele.

„Bauk recesije se nadvio nad Evropom, dok ostatak sveta izgleda tek malo stabilnije“, zaključio je Živanović.