Branislav Ždrakanović, stjuard i student turizma i hotelijerstva: Magija kancelarije na nebu

Putovanja su njegova strast od detinjstva, pa je logičan sled bio da mu i posao bude takav. Posle Šabačke gimnazije, Branislav Ždrakanović opredeljuje se za dalje obrazovanje i na trećoj godini turizma i hotelijerstva konkuriše za posao stjuarda u avio- kompaniji.

Odgovornost velika
-Meni je uvek bilo presimpatično kada idem na neko putovanje avionom koliko su stjuardi i stjuardese prijatni i smireni. Želja mi je bila da se nađem na njihovom mestu, ali mi je sve to zvučalo tako daleko, da sam mislio da je neizvodljivo da do toga stignem-priča na početku.

Prvi pokušaj, prva neizvesnost, razgovori, čekanje, nekoliko krugova eliminacije...

-To je bio stresan period za mene, budući da prvi put apliciram za bilo koji posao i idem na intervju, te da zapravo o tome kako to sve izgleda znam samo iz priče i onoga što sam imao prilike da pronađem na internetu. Nisam ni doručkovao, pio vode. Na ulasku sam se upoznao sa kolegom sa kojim sam sad dobar prijatelj. Bio sam nervozan i shvatio da se to vidi, jer su regruteri svuda u sali i prate svaki naš pokret. Nakon toga sam odlučio da se smirim. Imali smo pet faza koje smo morali da prođemo do finalnog intervjua i meni je to bilo veliki pritisak. Od kada sam aplicirao do trenutka kad sam potpisao ugovor prošlo je dva i po meseca. Pozvali su me na incijalnu obuku i onda sam polako shvatio da sam konačno primljen i da to počinje- seća se on.

Tronedeljna predavanja, formiranje grupa za upis tipa aviona, niz procedura i konačan ulazak u avio- saobraćaj. Kancelarija na nebu za njega nije bila novo okruženje, jer se i sam često nalazio u ulozi putnika. Ipak, nije isto. Perspektiva se promenila i svest o tome šta je posao kabinskog osoblja.

-Velika je razlika i u shvatanju posla. Mislio sam da su to ljudi koji stoje u kabini, ti uđeš, oni se tako osmehnu, ne kao da ništa ne rade, ali kao da su tu samo da budu smireni, dobri, gostoljubivi. Međutim, kad sam krenuo da radim, video sam šta je to. Odraditi jedan boarding (ukrcavanje), to je stvarno „multipraktik“. Pre ukrcavanja putnika, moraš da uradiš mnogo stvari koje se tiču same provere aviona. Važno je biti ekspeditivan. Mi brinemo i o bezbednosti, moramo da budemo brzi, radimo mnoge stvari koje putnicima na prvi pogled deluju kao da nisu naš posao- podvlači Branislav.

Nije retkost
U kompaniji stvarno ima mnogo muškaraca i baš na ovo „otvorenom danu“ bilo je više prijavljenih kolega nego koleginica. Nadam se da ćemo ubuduće biti izbalansirani, da nećemo biti u manjini. Nema razlike u zaduženjima, ali mi smo uvek džentlmeni i tu smo da pomognemo koleginicama.

Izazovi među oblacima
Nakon pola godine i obilaska uglavnom evropskih gradova ima još mnogo destinacija i ciljeva na svojoj mapi životnih i poslovnih putovanja. Neprijatnosti nije bilo, a, i da jeste, ne mogu da bace senku na čaroliju letenja među oblacima.

-Ne ide uvek sve po planu. Ne mogu uvek biti ni savršeni vremenski uslovi, niti vreme poletanja po rasporedu. Sećam se kada smo jednom prilikom krenuli za Švedsku. Bilo je nevreme nad Evropom i nismo mogli da nađemo rutu i da ga zaobiđemo. Sedeli smo sa putnicima dva sata u avionu, ne polećemo. Oni ne razumeju da to kada ćemo krenuti nije u našoj ingerenciji, da postoji kontrola leta koja odobrava polazak i sve ostalo. Svi su bili nervozni zato što ne polećemo i u tom momentu je najvažnije da se obrati kapetan, jer tada razumeju da to što se dešava ne zavisi od nas- smatra stjuard.

Bilo je situacija kada su putnici bili mnogo uplašeni zbog turbulencija, što je uglavnom izraženije na manjim avionima.

-Sećam se, išli smo jedno veče za Solun. Bila je oluja. Odložili su nam let za nekih sat vremena. Sve se smirilo i nakon toga smo krenuli. Međutim, posle nekog vremena došlo je do turbulencija, koje su izazvale veliki strah i uznemirenje putnika. Ipak, koliko god da su neprijatne, turbulencije su uglavnom bezopasne. To je samo neuređeno duvanje vetra. Važno je sačuvati pribranost u tim situacijama i to je takođe naša uloga- naglašava.

Lisabon- savršena energija
Velika ljubav prema putovanjima manifestuje se tako što, i kada putuje privatno, do detalja sve isplanira.
-Preorganizovan sam kad putujem. Pre samog odlaska pravim prezentacije u Power Point-u u kojima naznačim sve što bih želeo da vidim i obiđem. Želim da budem informisan, da mi nešto ne promakne. Hrana, lokalni restorani, piće, sve to treba obavezno da se proba. Omiljena destinacija mi je Lisabon i tamo bih se najradije opet vratio. Ima neka specifična energija u ljudima, opuštenosti, samom gradu, njgovoj savršenoj arhitekturi, kad prođeš pored okeana, pa te zapljusne njegov miris. Ljudi su opušteni, neopterećeni. Jednu Novu godinu sam prolavio sa mamom u Lisabonu, mi smo iz Srbije došli sređeni, spremni, oni su dočekivali na trgovima u trenerkama i kratkim rukavima. Bilo je 18- 19 stepeni, ništa nije bilo izveštačeno i isforsirano- objašnjava.

Energija presudna
Posao je specifičan, nije za svakoga.

-Rad u avionu bih preporučio ljudima koji traže dinamiku u životu i nikako onima koji se striktno vezuju za određeno radno vreme „od devet do pet“ ili nekome ko možda ne može da izdrži toliko dugo i na nogama i budan. Smene znaju nekad da traju po 12 sati od check- in- a do check- out- a, bez putovanja i povratka kući, što znači da si više budan nego što spavaš. Na samom početku meni je bilo baš teško. Ustajanje u pola četiri ujutru, promena načina života i to je ono što je bilo najteže uskladiti. Prestao sam da treniram, počeo više da jedem, hrana u avionu je bezukusnija nego inače, pa samim tim ide dodavanje više šećera, soli, što mi je uticao na kilažu. Vremenom, sve sam to izbalansirao i vratio se u normalu- kaže Branislav.

Važno je uspešno proći period adaptacije.

-Treba dosta energije, biti svestan svega, da tokom poletanja i sletanja odradiš sve što treba. Energija je presudna, ljubaznost prema putnicima. Ukrcavanje mora baš brzo da se podradi, zato što postoji vreme do kog avion mora da poleti. Sve moramo da radimo sa osmehom, jer jedan putnik ne razmišlja o tome da moramo da krenemo u određeno vreme. Treba biti asertivan i snalažljiv- ističe on.

Dugoročno sebe vidi u ovom poslu, ali bi voleo da odgovori različitim izazovima i da mu baza bude u nekim drugim zemljama, a možda i na nekim drugim kontinentima. Nebo je granica.