9. октобар 2023.9. окт 2023.
Бранислав Ждракановић (Фото: Приватна архива)
Бранислав Ждракановић, стјуард и студент туризма и хотелијерства: Магија канцеларије на небу
Путовања су његова страст од детињства, па је логичан след био да му и посао буде такав. После Шабачке гимназије, Бранислав Ждракановић опредељује се за даље образовање и на трећој години туризма и хотелијерства конкурише за посао стјуарда у авио- компанији.
Одговорност велика
-Мени је увек било пресимпатично када идем на неко путовање авионом колико су стјуарди и стјуардесе пријатни и смирени. Жеља ми је била да се нађем на њиховом месту, али ми је све то звучало тако далеко, да сам мислио да је неизводљиво да до тога стигнем-прича на почетку.
Први покушај, прва неизвесност, разговори, чекање, неколико кругова елиминације...
-То је био стресан период за мене, будући да први пут аплицирам за било који посао и идем на интервју, те да заправо о томе како то све изгледа знам само из приче и онога што сам имао прилике да пронађем на интернету. Нисам ни доручковао, пио воде. На уласку сам се упознао са колегом са којим сам сад добар пријатељ. Био сaм нервозан и схватио да се то види, јер су регрутери свуда у сали и прате сваки наш покрет. Након тога сам одлучио да се смирим. Имали смо пет фаза које смо морали да прођемо до финалног интервјуа и мени је то било велики притисак. Од када сам аплицирао до тренутка кад сам потписао уговор прошло је два и по месеца. Позвали су ме на инцијалну обуку и онда сам полако схватио да сам коначно примљен и да то почиње- сећа се он.
Тронедељна предавања, формирање група за упис типа авиона, низ процедура и коначан улазак у авио- саобраћај. Канцеларија на небу за њега није била ново окружење, јер се и сам често налазио у улози путника. Ипак, није исто. Перспектива се променила и свест о томе шта је посао кабинског особља.
-Велика је разлика и у схватању посла. Мислио сам да су то људи који стоје у кабини, ти уђеш, они се тако осмехну, не као да ништа не раде, али као да су ту само да буду смирени, добри, гостољубиви. Међутим, кад сам кренуо да радим, видео сам шта је то. Одрадити један boarding (укрцавање), то је стварно „мултипрактик“. Пре укрцавања путника, мораш да урадиш много ствари које се тичу саме провере авиона. Важно је бити експедитиван. Ми бринемо и о безбедности, морамо да будемо брзи, радимо многе ствари које путницима на први поглед делују као да нису наш посао- подвлачи Бранислав.
Није реткост
У компанији стварно има много мушкараца и баш на ово „отвореном дану“ било је више пријављених колега него колегиница. Надам се да ћемо убудуће бити избалансирани, да нећемо бити у мањини. Нема разлике у задужењима, али ми смо увек џентлмени и ту смо да помогнемо колегиницама.
Изазови међу облацима
Након пола године и обиласка углавном европских градова има још много дестинација и циљева на својој мапи животних и пословних путовања. Непријатности није било, а, и да јесте, не могу да баце сенку на чаролију летења међу облацима.
-Не иде увек све по плану. Не могу увек бити ни савршени временски услови, нити време полетања по распореду. Сећам се када смо једном приликом кренули за Шведску. Било је невреме над Европом и нисмо могли да нађемо руту и да га заобиђемо. Седели смо са путницима два сата у авиону, не полећемо. Они не разумеју да то када ћемо кренути није у нашој ингеренцији, да постоји контрола лета која одобрава полазак и све остало. Сви су били нервозни зато што не полећемо и у том моменту је најважније да се обрати капетан, јер тада разумеју да то што се дешава не зависи од нас- сматра стјуард.
Било је ситуација када су путници били много уплашени због турбуленција, што је углавном израженије на мањим авионима.
-Сећам се, ишли смо једно вече за Солун. Била је олуја. Одложили су нам лет за неких сат времена. Све се смирило и након тога смо кренули. Међутим, после неког времена дошло је до турбуленција, које су изазвале велики страх и узнемирење путника. Ипак, колико год да су непријатне, турбуленције су углавном безопасне. То је само неуређено дување ветра. Важно је сачувати прибраност у тим ситуацијама и то је такође наша улога- наглашава.
Лисабон- савршена енергија
Велика љубав према путовањима манифестује се тако што, и када путује приватно, до детаља све испланира.
-Преорганизован сам кад путујем. Пре самог одласка правим презентације у Power Point-u у којима назначим све што бих желео да видим и обиђем. Желим да будем информисан, да ми нешто не промакне. Храна, локални ресторани, пиће, све то треба обавезно да се проба. Омиљена дестинација ми је Лисабон и тамо бих се најрадије опет вратио. Има нека специфична енергија у људима, опуштености, самом граду, њговој савршеној архитектури, кад прођеш поред океана, па те запљусне његов мирис. Људи су опуштени, неоптерећени. Једну Нову годину сам пролавио са мамом у Лисабону, ми смо из Србије дошли сређени, спремни, они су дочекивали на трговима у тренеркама и кратким рукавима. Било је 18- 19 степени, ништа није било извештачено и исфорсирано- објашњава.
Енергија пресудна
Посао је специфичан, није за свакога.
-Рад у авиону бих препоручио људима који траже динамику у животу и никако онима који се стриктно везују за одређено радно време „од девет до пет“ или некоме ко можда не може да издржи толико дуго и на ногама и будан. Смене знају некад да трају по 12 сати од check- in- a до check- out- a, без путовања и повратка кући, што значи да си више будан него што спаваш. На самом почетку мени је било баш тешко. Устајање у пола четири ујутру, промена начина живота и то је оно што је било најтеже ускладити. Престао сам да тренирам, почео више да једем, храна у авиону је безукуснија него иначе, па самим тим иде додавање више шећера, соли, што ми је утицао на килажу. Временом, све сам то избалансирао и вратио се у нормалу- каже Бранислав.
Важно је успешно проћи период адаптације.
-Треба доста енергије, бити свестан свега, да током полетања и слетања одрадиш све што треба. Енергија је пресудна, љубазност према путницима. Укрцавање мора баш брзо да се подради, зато што постоји време до ког авион мора да полети. Све морамо да радимо са осмехом, јер један путник не размишља о томе да морамо да кренемо у одређено време. Треба бити асертиван и сналажљив- истиче он.
Дугорочно себе види у овом послу, али би волео да одговори различитим изазовима и да му база буде у неким другим земљама, а можда и на неким другим континентима. Небо је граница.
Одговорност велика
-Мени је увек било пресимпатично када идем на неко путовање авионом колико су стјуарди и стјуардесе пријатни и смирени. Жеља ми је била да се нађем на њиховом месту, али ми је све то звучало тако далеко, да сам мислио да је неизводљиво да до тога стигнем-прича на почетку.
Први покушај, прва неизвесност, разговори, чекање, неколико кругова елиминације...
-То је био стресан период за мене, будући да први пут аплицирам за било који посао и идем на интервју, те да заправо о томе како то све изгледа знам само из приче и онога што сам имао прилике да пронађем на интернету. Нисам ни доручковао, пио воде. На уласку сам се упознао са колегом са којим сам сад добар пријатељ. Био сaм нервозан и схватио да се то види, јер су регрутери свуда у сали и прате сваки наш покрет. Након тога сам одлучио да се смирим. Имали смо пет фаза које смо морали да прођемо до финалног интервјуа и мени је то било велики притисак. Од када сам аплицирао до тренутка кад сам потписао уговор прошло је два и по месеца. Позвали су ме на инцијалну обуку и онда сам полако схватио да сам коначно примљен и да то почиње- сећа се он.
Тронедељна предавања, формирање група за упис типа авиона, низ процедура и коначан улазак у авио- саобраћај. Канцеларија на небу за њега није била ново окружење, јер се и сам често налазио у улози путника. Ипак, није исто. Перспектива се променила и свест о томе шта је посао кабинског особља.
-Велика је разлика и у схватању посла. Мислио сам да су то људи који стоје у кабини, ти уђеш, они се тако осмехну, не као да ништа не раде, али као да су ту само да буду смирени, добри, гостољубиви. Међутим, кад сам кренуо да радим, видео сам шта је то. Одрадити један boarding (укрцавање), то је стварно „мултипрактик“. Пре укрцавања путника, мораш да урадиш много ствари које се тичу саме провере авиона. Важно је бити експедитиван. Ми бринемо и о безбедности, морамо да будемо брзи, радимо многе ствари које путницима на први поглед делују као да нису наш посао- подвлачи Бранислав.
У компанији стварно има много мушкараца и баш на ово „отвореном дану“ било је више пријављених колега него колегиница. Надам се да ћемо убудуће бити избалансирани, да нећемо бити у мањини. Нема разлике у задужењима, али ми смо увек џентлмени и ту смо да помогнемо колегиницама.
Изазови међу облацима
Након пола године и обиласка углавном европских градова има још много дестинација и циљева на својој мапи животних и пословних путовања. Непријатности није било, а, и да јесте, не могу да баце сенку на чаролију летења међу облацима.
-Не иде увек све по плану. Не могу увек бити ни савршени временски услови, нити време полетања по распореду. Сећам се када смо једном приликом кренули за Шведску. Било је невреме над Европом и нисмо могли да нађемо руту и да га заобиђемо. Седели смо са путницима два сата у авиону, не полећемо. Они не разумеју да то када ћемо кренути није у нашој ингеренцији, да постоји контрола лета која одобрава полазак и све остало. Сви су били нервозни зато што не полећемо и у том моменту је најважније да се обрати капетан, јер тада разумеју да то што се дешава не зависи од нас- сматра стјуард.
Било је ситуација када су путници били много уплашени због турбуленција, што је углавном израженије на мањим авионима.
-Сећам се, ишли смо једно вече за Солун. Била је олуја. Одложили су нам лет за неких сат времена. Све се смирило и након тога смо кренули. Међутим, после неког времена дошло је до турбуленција, које су изазвале велики страх и узнемирење путника. Ипак, колико год да су непријатне, турбуленције су углавном безопасне. То је само неуређено дување ветра. Важно је сачувати прибраност у тим ситуацијама и то је такође наша улога- наглашава.
Велика љубав према путовањима манифестује се тако што, и када путује приватно, до детаља све испланира.
-Преорганизован сам кад путујем. Пре самог одласка правим презентације у Power Point-u у којима назначим све што бих желео да видим и обиђем. Желим да будем информисан, да ми нешто не промакне. Храна, локални ресторани, пиће, све то треба обавезно да се проба. Омиљена дестинација ми је Лисабон и тамо бих се најрадије опет вратио. Има нека специфична енергија у људима, опуштености, самом граду, њговој савршеној архитектури, кад прођеш поред океана, па те запљусне његов мирис. Људи су опуштени, неоптерећени. Једну Нову годину сам пролавио са мамом у Лисабону, ми смо из Србије дошли сређени, спремни, они су дочекивали на трговима у тренеркама и кратким рукавима. Било је 18- 19 степени, ништа није било извештачено и исфорсирано- објашњава.
Енергија пресудна
Посао је специфичан, није за свакога.
-Рад у авиону бих препоручио људима који траже динамику у животу и никако онима који се стриктно везују за одређено радно време „од девет до пет“ или некоме ко можда не може да издржи толико дуго и на ногама и будан. Смене знају некад да трају по 12 сати од check- in- a до check- out- a, без путовања и повратка кући, што значи да си више будан него што спаваш. На самом почетку мени је било баш тешко. Устајање у пола четири ујутру, промена начина живота и то је оно што је било најтеже ускладити. Престао сам да тренирам, почео више да једем, храна у авиону је безукуснија него иначе, па самим тим иде додавање више шећера, соли, што ми је утицао на килажу. Временом, све сам то избалансирао и вратио се у нормалу- каже Бранислав.
Важно је успешно проћи период адаптације.
Дугорочно себе види у овом послу, али би волео да одговори различитим изазовима и да му база буде у неким другим земљама, а можда и на неким другим континентима. Небо је граница.
Д.Димитријевић
Актуелно
Најновији број
16. мај 2024.
