Počinje najlepše doba, na licima osmesi, što iz drvenih klupa obasjavaju prostoriju. Dvorovi sveta se glože, carevi i kraljevi se prepiru, ratovi se nastavljaju jedan na drugi, ali oni imaju svoje snove.
Godina je 1914...
Ušao je učitelj, stao pokraj katedre, a učenici svi kraj svojih klupa. Uča je, vele, strog, ali ko je poslušan i vredan briga neće imati. On će govoriti, oni ponavljati, prvo toga onda sve ostalo...
Zaklinjem se da neću uništiti drveće, gaziti cveće i obećavam da neću pljuvati po podu u školi, ni u kući, ni na putu. Dajem reč neću kvariti ograde i nanositi kvar građevinama. Nikada neću bacati ili ma kakvo đubre po ulici, biću uvek učtiv, štitiću ptice, braniću tuđu svojinu onako kako bih želeo da drugi brane moju. Obećavam da ću biti iskren i pošten građanin.
Tabla iz OŠ Stojan Novaković na Letnjikovcu
Enterijer odeljenja Osnovne škole "Stojan Novaković" u Mesnoj zajednici Letnjikovac krasi učenička zakletva koju su polagali đaci pre više od jednog veka, odnosno 1914. godine.
Tabla iz OŠ Stojan Novaković na Letnjikovcu
