Čuvanje uspomene na uvaženog profesora

Mihailo Đurić je naš sugrađanin, ali i jedan od najznačajnijih, možda i najznačajiniji srpski savremeni filozof. Uvaženi univerzitetski profesor nije samo delom u svom vremenu stekao poštovanje akademske zajednice, već su teme koje je obrađivao većno aktuelne i primenjive u savremenom razmatranju. Na godišnjicu njegove smrti krajem novembra, već tradicionalno u Šapcu je priređena manifestacija „Dan Mihaila Đurića“ fokusirana na njegovo delo i aktuelizaciju problema.

„Razumevanje svetske dimenzije problema humanizma i nihilizma“ za učenike Gimnazije

Tema humanizma, zasnovana još u antici, kao jedno do onih kojima se bavio profesor Đurić, predstavljena je učenicima Šabačke gimnazije. Humanizam je postao omražen u filozofskim krugovima tokom veka u kojima su se dogodila dva velika rata. Evropski duh je dopeo u krizu i to se manifestuje stvaranjem antihumanizma koga sledi posthumanizam i transhumanizam u kome danas živimo, istakao je prof. dr Marinko Lolić.

-Ideal humanističkog intelektualca nestao je sa filozofske scene tokom prethodnog veka. Mene su interesovali razlozi. Mnogi intelektialci su uočili krizu evropskog duha. Fenomenologija, egzistencijaliztam i marksizam pokušavaju da ponovo rehabilituju ideju humanizma koji je oslonjen na marksove rane spise. Altiser, član KP Francuske, svoje čitanje dela zasniva na stavu da u kasnijim spisima čovej ne postoji, to je antihumanistički pristup i tu vidi rascep u marksizmu. Nakon toga počinju govori o smrti čoveka u filozofiju, smrti autora u književnosti, to je kritika filozofije subjektivnosti, gde se smatra da je subjekt previše ojačao i da ugrožava opstanak pojedinca i čovečanstva - rekao je prof. dr Lolić o predavanju priređenom učenicima Gimnazije „Razumevanje svetske dimenzije problema humanizma i nihilizma“, naglašavajući značaj odstupanja profesora Đurića od marksistički orijentisanih filozofa.

-Želeo sam da pokažem koliko je Đurić odstupajući od linije marksistički orijentisanih filozofa usmerenih na marksovov humanizam uspeo da rasvetli pojam humanizma u Evropi, ali je istovremeno bio u zakašnjenju, kao i oni, u pronicanju da li će se uopšte rehabilitovati ideja humanizma ili ćemo doživeti trijumf antihumanizma, posthumanizma i danas transhumanizma.

Prethodne godine objavljen je zbornik koji objedinjuje i priču o pet godina manifestacije Dan Mihaila Đurića, ali i ukazuje na vrednost dela jednog od naših najznačajnijih savremenih filozofa. Ideja je predstavljanje dela mladim ljudima u Šabačkoj gimnaziji, a potom, u Biblioteci razgovor o temama koje je Đurić pokrenuo, a cilj je upravo građenje spone lika i dela filozofa sa mladima, odnosno diskusija kao način za najkompletnije sagledavanje celine.

-Delo Mihaila Đurića je obimno, raznovrsno. Na svojoj filozofskoj stazi se bavio ključnim temama filozofije i težio je da sa stanovišta svoje struke odgovori na sudbinska pitanja čoveka u savremenom svetu, krize sa kojima se pojedinac i društvo suočavaju. Od prve manifestacije smo želeli da fokus sećanja bude delo i pokušaj saradnika i učenika da njegove stavove problematzuju i aktuelizuju kako bi napravili kopču između dela Mihaila Đurića i mladih ljudi kojima se obraćamo. Od prvog dana imamo podršku Grada i to nam je izuzetno važno – istakao je profesor dr Jovica Trkulja, jedan od pokretača Manifestacije.

Manifestacija je okončana razgovorom u Biblioteci šabačkoj na temu delovanja profesora Mihaila Đurića u Institutu za filozofiju Filozofskog fakultet Univerziteta u Beogradu koji su pripremili dr Časlav Koprivica, dr Boris Milosavljević i dr Marinko Lolić. Organizatori manifestacije su Biblioteka šabačka, Šabačaka gimnazija i Grad Šabac.