10. jun 2024.10. jun 2024.
Danica pre operacije (privatna arhiva)

Danica pre operacije (privatna arhiva)

KAKO SE RUTINSKA OPERACIJA PRETVORILA U BORBU ZA ŽIVOT

Skalpelom prekinuti snovi talentovane odbojkašice

Operacija je obavljena u privatnoj klinici 6. oktobra i prošla je uredno. Danica navodi da je nakon pet dana oporavka kod kuće dobila temperaturu. Doktor je rekao da dođu u Novi Sad sledećeg dana. Dobila je antibiotik, izvađen joj je punktat, a trećeg dana su je ostavili u bolnici i stavili joj dren. Od tog dana kreće agonija i Daničina borba za život, dok je nju i njenu porodicu lekar uveravao da se opravlja
Osamnaestogodišnja Danica Ružić iz Dublja pre dve godine bila je najbolji libero Evrope. „Rutinska“ operacija u privatnoj klinici u Novom Sadu ne samo daje prekinula karijeru talentovane sportistkinje, nego ju je zamalo koštala i života. Borba i oporavak još uvek traju.

-Igrala sam odbojku u Obrenovcu i bila sam reprezentativka. Uporedo sam išla u školu i sve sam stizala. Prošle godine na jednom turniru sam pala i zabolelo me je koleno, nisam mogla da ga savijem. Posle raspitivanja kod koga da odem na pregled javila sam se kod dokotora (ime poznato redakciji) u Novi Sad. Rekao je da mi je meniskus pukao i da mora hitno da me operiše, priča Danica.

Rutinska operacija, potom agonija
Operacija je obavljena u privatnoj klinici 6. oktobra i prošla je uredno. Danica navodi da je nakon pet dana oporavka kod kuće dobila temperaturu. Doktor je rekao da dođu u Novi Sad sledećeg dana. Dobila je antibiotik, izvađen joj je punktat, a trećeg dana su je ostavili u bolnici i stavili joj dren.
Od tog dana kreće agonija i Daničina borba za život, dok je nju i njenu porodicu lekar uveravao da se opravlja.

Operacija (privatna arhiva)


-Nisam izašla iz bolnice sve do 29. decembra. Po prijemu u bolnicu stavili su mi dren i podigli mi nogu na jastuk, tako da ta tečnost nije izlazila iz noge nego je sve ulazilo u butinu, zahvatilo je prepone i mišiće. Operisali su me bez potpisa mojih roditelja. Nakon toga kreću veće komplikacije. Temperatura mi se kretala od 38 do 41, stavili su mi neke sunđere u nogu kojom su mi uneli bakterije. Imala sam CRP 500, išla sam u hiperbaričnu komoru pod temperaturom, što nije smelo. Uvodili su me u totalnu anesteziju i ujutru i uveče, davali su mi morfijume i trodone, zbog jačine lekova se polovine događaja ne sećam. Mama mi je stalno dolazila u posetu, iako su posete bile zabranjene, ali njoj su dozvolili jer sam bila jako kritično, objašnjava Danica.

Osamnaestogodišnja Danica Ružić iz Dublja pre dve godine bila je najbolji libero Evrope. „Rutinska“ operacija u privatnoj klinici u Novom Sadu ne samo daje prekinula karijeru talentovane sportistkinje, nego ju je zamalo koštala i života. Borba i oporavak još uvek traju



„Lepa si, naći ćeš dečka“ i rezervisan respirator

Operisali su je ponovo uz objašnjenje da bakterija stvara gas koji može da joj ošteti organe. Danica kaže da su je „tešili“ rečima da će joj otvoriti nogu, ali da je lepa devojka i da će svako naći dečka. Nije joj rečeno da ima sepsu, za to je saznala tek kada je došla kući.

-Kada su moji roditelji došli posle operacije doktor je rekao da sam u Božjim rukama i da je pitanje da li ću preživeti ili ne, kao i da je on rezervisao respirator u Kliničkom centru u slučaju da organi počnu da mi otkazuju. Moji roditelji i dalje nisu znali poptunu istinu. Doktor je nastavio da me „secka“ svakog dana. Nekada sam se budila i plakala od bolova, a on bi mi samo dao morfijum i govorio da je sve u redu i da ide na bolje. Verovala sam da mi je bolje, a zapravo su me 17 dana uništavali, terali su me da hodam sa otvorenom nogom, imala sam temperaturu, bolove...

Seća se kada se probudila u sali i čula anesteziologa koji kaže da njoj nema pomoći i da mora da ide u Beograd. Zbog lekova više nije bila sigurna šta je san, a šta stvarnost, ali ispostavilo se da je sledećeg dana zaista poslata u Beograd, na VMA. Tamo su je smestili na odeljenje za opekotine.

Operacija bila bespotrebna, odgovorni tuženi
Danica navodi da mnogo toga nije navedeno u otpusnoj listi. Kaže i da se ispostavilo da meniskus nije ni pukao nego iskočio iz ležišta i da je operacija bila bespotrebna.
-Tužili smo bolnicu. Naplatili su mi prvu operaciju koja je bila 2.000 evra. Kada su čuli da sam izašla sa VMA zvali su mog tatu i to na Badnji dan, kako bi im platio 2.334.000 dinara. Tata je to platio, ali smo ih tužili. Sve ovo pričam kako još ne bi prošao kroz ovo kroz šta sam ja prošla i ne želim da se ovo više nikome desi. Cilj nije novac. Novac mi ne može vratiti zdravu nogu niti stari život. Samo želim da svi vide ovo što mi se desilo i da se to nikome ne ponovi, zaključuje Danica.


Lekar koji ne želi da odustane ni od Danice, ni od njene noge
-Na konzilijumo ortoped je rekao da odmah mora da mi se odseče noga do kuka kako bih preživela. Međutim, prof. Nenad Stepić je želeo da mi spase i nogu i život. Išla sam u hiperbaričnu komoru i ujutru i uveče, otvarali su je i vikendom zbog mene. Previjali su me na živo, jer više nisu smeli da me uspavljuju zbog toga što sam bila pod totalnom anestezijom oko 40 puta. Imala sam za posledicu izlive na srcu i plućima. Bilo je stražno bolno, ali sam trpela. Znala sam da moram da preživim i da neću dozvoliti da me ubije neki meniskus i neki doktor bez griže savesti, ističe Danica.

Put oporavka (privatna arhiva)


Kaže da je nakon nekoliko dana doktor iz Novog Sada zvao njenog oca da plati sanitet, a da nijednog momenta nije pitao za nju. Sa druge strane, ortoped je njoj slao poruke dajući joj instrukcije da mora da hoda na štakama, dok su se lekari u Beogradu borili da joj spasu život.

Uništeni snovi
-Rekla sam im da mi više ne šalju poruke, jer me je to jako uznemiravalo. Na VMA sam provela dva meseca. Pila sam lekove za srce, za pluća, imala sam problema sa stomakom. Morala sam na još jednu operaciju zbog toga što su mi u Novom Sadu odvojili mišiće od kosti i to je moralo da se spoji. Tu operaciju sam jedva preživela, dugo se nisam budila iz anestezije, ali izborila sam se. Posle toga je usledio rad sa fizoterapeutima i mogla sam malo da savijem koleno, što do tada nisam mogla uopšte.

(foto: privatna arhiva)


Nakon toga su mi uzimali kožu sa leve noge da mi stavljaju na desu. Izgubila sam deset kilograma.
Posle dva meseca borbe na VMA pustili su me kući. Par dana sam bila kod kuće, a onda sam krenula na rehabilitaju na VMA. Koleno još uvek ne mogu da savijem i pitanje je da li ću ikada moći i da li ću moći da se bavim sportom, ali verovatno se nikada više neću vratiti na teren. Uništio mi je nogu, sve snove koje sam imala, šansu za normalnim obrazovanjem, jer nastavu sada pratim onlajn i mnogo toga sam propustila, navodi Danica.

Kaže da se fizički oseća bolje. Može da šeta, ali uz pomoć štaka. Boli je koleno i u mirovanju, dok su tokom vežbi bolovi neizdrživi. Međutim, psihički se potpuno promenila, izgubila je samopouzdanje i svu radost koju je nosila u sebi.
M.Mijailović

Najnoviji broj

13. jun 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa