19. jun 2024.19. jun 2024.
Stefan Jevtić (Foto: Glas Podrinja/J.R)

Stefan Jevtić (Foto: Glas Podrinja/J.R)

Stefan Jevtić, operski pevač i bajker iz Kalifornije: Šapčanin sam, ma gde se rodio

Stefan je rođen krajem 1991. godine u Anahajmu, mestu u Kaliforniji najpoznatijem po Diznilendu. Otac Vlada detinjstvo je proveo u Sremskoj, dok je majka Rosana iz Masarikove. Otišli su u Sjedinjene Američke Države davno, ali veze sa rodnim gradom nikada nisu prekidali, a tu ljubav preneli su i na svog jedinca
Šta je to što spaja opersko pevanje, motor, električnu gitaru, Long Bič i Šabac? Odgovor mnogi sugrađani već znaju, oni koji poznaju Stefana Jevtića, operskog pevača, zaljubljenika u motore, Šapčanina rođenog u Kaliforniji.

Stefan je rođen krajem 1991. godine u Anahajmu, mestu u Kaliforniji najpoznatijem po Diznilendu. Otac Vlada detinjstvo je proveo u Sremskoj, dok je majka Rosana iz Masarikove. Otišli su u Sjedinjene Američke Države davno, ali veze sa rodnim gradom nikada nisu prekidali, a tu ljubav preneli su i na svog jedinca.

Porodica Jevtić, Foto: Privatna arhiva


Umesto Diznilenda Šabac
Iako odrastanje uz Diznilend zvuči bajkovito, u Stefanovom slučaju nije bilo baš tako. Roditelji su mnogo radili, a on je najveći deo ranog detinjstva proveo po celodnevnim boravcima u vrtiću. Kada im je baka Dana prvi put otišla u posetu, shvatila je da nije dobro da joj unuk tako odrasta i rešila je da ga upiše u školu u Majuru. Ipak, nedugo potom Srbiji je pretilo bombardovanje, roditelji su Stefana vratili u SAD, ali je 2002. godine ponovo došao u Srbiju i nastavio školovanje u OŠ „Nata Jeličić“.

Ja sam ono što su mi roditelji, a oni su Srbi iz Šapca, ja sam Šapčanin ma gde god da sam se rodio. Vidim sebe u budućnosti pola godine ovde, a pola godine tamo


-Moje detinjstvo je tek tada počelo. Ovde sam kasnije upisao i Srednju muzičku školu, instrumentalni odsek. Svirao sam trubu, mada je nisam ja birao, moja želja je oduvek bila gitara. Međutim, u školi nije bilo dovoljno mesta, ja sam bio krupan i tako su mi dali trubu. Ipak, dobro sam se snašao i imao fenomenalne rezultate, tako da sam 2007. i 2009. godine bio prvak Srbije u sviranju klasične muzike na trubi. Sve to vreme uporedo sam išao i na solo pevanje, objašnjava Stefan.

Foto: Glas Podrinja


Povratak u Ameriku
Ipak, rezultati u Srbiji nekada nisu dovoljni. Nije uspeo da upiše Muzičku akademiju ni u Beogradu, ni u Novom Sadu, kaže da je to pošlo za rukom nekima preko reda. Tada je odlučio da vrati kod roditelja u SAD. Dobija stipendiju i nastavlja da studira trubu kod profesora Roba Freara koji je svirao filmsku muziku za Ratove zvezda, Simpsonove i mnoge druge serije i filmove.

-Godinu dana sam studirao na odseku za trubu, ali moja želja za pevanjem se nije gasila. Odlučio sam da napustim trubu i ponovo polagao audiciju za operskog pevača i primljen sam na isti fakultet na Državnom univerzitetu Kalifornije. Studirao sam kod Šigemi Matsumoto, koja je snimila više albuma i pevala i sa Pavarotijem. Od tada počinju da se ispunjavaju moje želje i kada je ta pevačka sfera života u pitanju. Moj instument je u meni i uvek ga nosim sa sobom. Talenat se u Americi mnogo više vrednuje nego ovde. Različite institucije staju iza uspešne dece, podržavaju ih, stipendiraju. Fakulteti podržavaju svakog ko vredi, ipak mora se uzvratiti rezultatima, objanjašnjava Stefan.

Osnovne i magistarske studije je uspešno završio, a potom i radio na istom fakultetu, ali na ugovor. Za stalni radni odnos potrebne su i završene doktorske studije, koje je nedavno i upisao i veruje da će ih završiti za dve do tri godine. Istovremeno pevao je u brojnim operama uglavnom po Kaliforniji i to često sa našom Milenom Kitić, koja mu je i mentor.

Foto: Privatna arhiva


Fuzija metala i opere
-Imao sam dva metal benda, sada imam jedan. Učestvovali smo na ŠLF, Uskršnjem rok maratonu, ali i u Sremskoj Mitrovici, Rumi. Bend Silent valiance osnovao sam sa drugom Vladanom Mrdićem i želeli smo da naši inicijali budu u nazivu benda. Naša muzika se bavi socijalnom pravdom, mozgovima ispranim savemenim načinom života. Kombinujemo operu i metal, navodi Stefan.
Pre dve godine bio je prvi u takmičenju za najboljeg operskog pevača u Kaliforniji, da bi prošle godinu tu titulu i odbranio. Na takmičenju učestvuje veliki broj pevača i najjače je u Kaliforniji u ovoj oblasti.


-Rad u prosveti mi je omogućio da imam i zimski i letnji raspust, tako da svako leto provodim u Šapcu. Dođem nekada i zimi, ali ipak sam dete iz Kalifornije i malo mi je teže ovde kad je hladno. Ne planiram ništa tu da menjam. Imam dva doma, Kaliforniju i Srbiju. Ja sam ono što su mi roditelji, a oni su Srbi iz Šapca, ja sam Šapčanin ma gde god da sam se rodio. Vidim sebe u budućnosti pola godine ovde, a pola godine tamo, kaže Stefan.

Veran Harlej Dejvisonu od pelena
Ljubav prema motorima takođe je nasledio od oca. Sada sa ponosom vozi Harlej Dejvison.
-Otac kaže da sam rastao na motoru. Imao sam mali Harlej Dejvisom na tri točka kao dete. Drugačije je voziti motor ovde nego tamo, pre svega ovde su ulice prebukirane, kolovozi su uži, mnogo je više automobila u gradovima, dok tamo ima više traka, možemo da pozajmljujemo druge trake, da obilazimo. Drugi vozači tamo više poštuju motocikliste u saobraćaju, a i motociklisti drugačije gledaju na svoje motore, ako su fanovi jednog proizvođača njemu su privrženi do kraja. Motor je tamo dijamant koji se čuva, dok ovde kod nas više služi za eksponiranje, pokazivanje, turiranje, objašnjava Stefan.

U nevolje uvek sa tatom
Kada je u Šapcu ima svoje društvo sa kojima vozi, a nedavno su bili i do Jasenovca. Tamo uglavnom vozi sa ocem. Krstarili su na dva točka putevima Kalifornije, Nevadom, išli do granice Meksika, ali ne i preko, zbog bezbednosti. Otac Vlada prati ga i u drugim avanturama.

-Obožavam surfovanje i u Kaliforniji se surfuje 364 dana godišnje. Jednom smo surfovali zajedno, na dve daske. Struje su bile nenormalno jake, a zastavica upozorenja bila je istaknuta na spasilačkom tornju, ali mi to nismo gledali. Bez peraja nam je bilo nemoguće da se vratimo do obale i posle nekih četrdesetak minuta reagovali su spasioci i izvukli nas. Mi smo se u međuvremenu u vodi izljubili i oprostili jedan od drugog, ali izvukli smo se, prepričava Stefan jednu od dogodovština u kojoj je učestvovao zajedno sa ocem.

-Ajkula ima, nisu velike, ali ima i najopasnijih belih ajkula. Međutim, one nas razlikuju od plena i ne napadaju nas. Inače, moj fakultet je najpoznatiji za istraživanje ajkula. Imao sam priliku i da gledam disekciju bele ajkule, dodaje Stefan.

Planira i svadbu sa Nastasijom iz Žagubice, koja radi u Šapcu. Nakon venčanja i ona će sa njim u Ameriku


Kada je u Americi nedostaje mu naš socijalni život, kulutra, mentalitet.

-Tamo je univerzalni mentalitet, a mi imamo naš balkanski. Imam kolegu i druga Majkla Valentekovića, Hrvata. Na početku je bilo peckanja, a onda smo se uz nekoliko krigli piva zbližili. Imamo i balkansku ligu u fudbalu. Tamo isto igram sa ocem, ali ne u istoj ekipi, jer se nadmećemo ko je bolji, priča Stefan kroz smeh.

Foto: Privatna arhiva


Srce osvojila Nastasija
Planira i svadbu sa Nastasijom iz Žagubice, koja radi u Šapcu. Nakon venčanja i ona će sa njim u Ameriku, a kako je završila farmaceutsko inženjerstvo Stefan veruje da će se dobro snaći jer je, navodi, farmacija uz medicinu najcenjenije zanimanje.

Foto: Privatna arhiva


Ističe da je za sve uspehe u životu zahvalan ocu Vladi, majci Rosani, babi Dani i dedi Radovanu, kao i verenici Nastasiji Cvetković, koji su mu uvek u životu bili podrška, vetar u leđa i oslonac u teškim trenucima.
M.M.

Najnoviji broj

18. jul 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa