Dragoljub Marjanović, nastavljač porodične tradicije konjarstva duge gotovo vek

Graciozno dolaze, izlaze na borilište prepuštajući slavu jahaču. Na kraju, ponosno će odšetati do svog boksa, dobro znanim putem od koga ne odstupaju. Oni najbolji, ovenčani slavom pobede, stajaće pred fotografima i snimateljima deleći slavu trijumfa. Imaće dobre i loše dane, ali će uvek nuditi vreme i pažnju onima koji znaju vrednost poljupca ili milovanja iznad gubice. Plemeniti četvoronošci, jedinstveni vid lepote i gospodstva.

-Nijedan ljubimac ne može da se meri s konjem ili kobilom. Nema lepše, pametnije životinje. Reči nisu dovoljno jake da opišu sponu s njima. Kada se ždrebi, niko u porodici danima ne spava. Briga i iščekivanje pobeđuju umor. Odlazimo do štale, pratimo na kamerama, sve kako bi to proteklo na najbolji način – pokušava da opiše neopisivo Štitarac Dragoljub Marjanović, nastavljač porodične tradicije konjarstva duge gotovo vek.

deda Nemanja Marjanović (foto: Glas Podrinja)

Tradicija jača od svega

Dragoljubov deda i njegov rođeni brat Nemanja su tridesetih godina prošlog veka kupili kobilu Selisu iz Bečeja, od Geodona Gece Dunđerskog, čuvenog srpskog industrijalca i bankara. Selisa je oždrebila Štitarca i Sumarena koji su još pre rata trčali u Beogradu.

Svako grlo je jedna priča, svaki vlasnik jedna nova, ali odgovor na to šta se događa kada galoperke i galoperi više ne mogu da budu na stazi, nije jednostavan.

Skarlet O Hara u jednom od pobedničkih nastupa (foto: privatna arhiva Dragoljuba Marjanovića)

-Dolazili su Rusi, nudili da kupe Skarlet za 15 hiljada dolara. Ne bi je dali ni za milione. Kako se odvojiti od nekoga ko je svetlost dana ugledao kod vas? Pocepala se prilikom ždrebljenja. Težak je bio oporavak, lečili smo je sedam godina, šta smo mogli učinili smo i potom je poklonili Školi jahanja u Novom Sadu gde je pričinjavala radost i njima sve dok nije preminula prošle godine – priseća se Dragoljub Marjanović.

-Otac i stric su ih jahali u treningu kući, a onda peške vodili do Beograda, preko Obrenovca. Nikada grla nisu jahana do prestonice, nego jahači i konj jedan pored drugog korakom, čitav dan – priča Dragoljub.

U vlasništvu Marjanovića bila je Galipoljka, pobednica Trke Beograda i Sent Ledžer nadmetanja. Ona je oždrebila Garigranta, pobednika dve velike trke u glavnom gradu, jedne u Beču i prvog grla iz istočnog bloka koje je preletelo okean. Kada je prodat Perici Đurđevu nastupao je u Kentakiju, na čuvenom Kentaki derbiju. (SAD).

-Deda Nemanja nikada nije sedeo, on je čučao s lulom dok je pokraj njega stajala mala stolica s kafom i jednom čašicom rakije. Tu su se okupljali svi i pričalo se samo o konjarstvu na svaki način. Kao najstariji unuk bio sam uz njega uvek upijajući i živeći te priče. Svoje prvo grlo sam kupio 1982. kao poklon ćerki za rođendan.

Kasnije je iz Engleske Dragoljub pazario Sijeru Dor, ona je oždrebila Siciliju, a Siclija čuvenu Skarlet O Haru, pobednicu 12 trka.

-Sećamo se dana kada je Sicilija oždrebila Skarlet. Pobeđivala je u handikap trkama grla iz cele Evrope, retko kada je bila izvan prva tri, bez obzira da li je trčala na pesku ili travi. Podsećala je na svog oca Magranu. Trčala je one distance koje su joj odgovarale i bila je sjajna – priseća se sagovornik.

U konjarskom kraju poput našeg, gde je prva trka organizovana još 1820. godine, ovo je jedna od mnogih priča u kojoj glasnije od svega govori tradicija. Uvek ima izuzetaka, ali mahom su aktuelni vlasnici nastavljači tradicije započete nekoliko generacija ranije. Šabac i Bogatić su već dugo oslonci galopskog sporta Srbije.

Šta kada galoperi prerastu galop?

O porodičnoj tradiciji Dragoljuba Marjanovića možete pročitati u tekstu Marjanovića konji preplivali "Veliku baru". i čuvenoj Skarlet O Hari u članku "Skarlet O Hara kraljica štale Dragoljuba Marjanovića".

Projekat "Lokal pres Lab 2.0" je razvijen i podržan od strane programa "Medijski inkubator za Zapadni Balkan" Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije a realizuju ga članice PU "Lokal pres".