Minimalnom platom do minimalne potrošačke korpe

Prema podacima Zavoda za statistiku, prosečna zarada po zaposlenom bez poreza i doprinosi u Šapcu iznosi 84.639 dinara. Od republičkog proseka, niža je za oko 16 hiljada. Da bi se napunila prosečna potrošačka korpa, potrebno je otprilike taman još toliko novca na platu.

Ona minimalna korpa je sa prosekom primanja popunjena i za nju je dovoljno izdvojiti nešto više od polovine zarade, pod uslovom da na račun leže izračunati prosečan iznos.

Foto: Canva

Minimalna zarada u Srbiji od 1. januara 2025. godine iznosi 53.592 dinara i ona je izjednačena sa minimalnom potrošačkom korpom od pre pola godine, tačnije sa junom 2024. Već u avgustu, dva meseca kasnije, prosečna potrošačka korpa iznosiće 104.330 dinara a minimalna potrošačka korpa 53.967 dinara. Kada se pogledaju zvanični podaci koji su dostupni na sajtu Ministarstva trgovine i koji se oslanjaju na Republički zavod za statistiku, prosečna zarada za avgust 2024. godine iznosila je, bez poreza i doprinosa, 96.649 dinara. Za pokriće prosečne potrošačke korpe u avgustu 2024. Godine, dakle, bilo je potrebno 1,08 prosečnih zarada, a za pokriće minimalne korpe bilo je dovoljno 0,56 prosečne zarade. Manje od proseka, između ostalih, primili su angažovani u poljoprivredi, trgovini, uslugama smeštaja i ishrane, putničkim agencijama, veterinarskoj delatnosti, delatnosti pripremanja i posluživanja hrane.

Posmatrano po gradovima, natprosečnu neto zaradu u avgustu 2024. godine (poslednji zvanični podaci), statistika je registrovala samo u dva grada - Beogradu i Novom Sadu.

Foto: "Glas Podrinja"

Veliki broj građana ipak, ima primanja daleko ispod republičkog proseka. Treba imati u vidu i da je veliki broj zaposlenih na nepopularnom minimalcu, koji za ovu godinu iznosi nešto preko 53 hiljade dinara, i daleko je od nedostižnog proseka. Prodavci u radnjama kažu da se kupovna moć vidi po pazarima, ali i po robi koja se prodaje.

-Osnovne životne namirnice se najviše prodaju, nešto od artikala iz odeljka higijena, voće i povrće su najčešće u korpama naših sugrađana kad je u pitanju ta dnevna kupovina. Ne bih rekla da se baš „nema para“, gužve su stalne i korpe poprilične prepunjene. Nešto ni odloženog plaćanja nema previše. One najskuplje stvari u radnji takođe se relativno brzo rasprodaju. Još kad se oglasi neka akcija, navala je baš velika – objašljava radnica u jednom popularnom šabačkom marketu.

Kupci uglavnom navode da se „protežu koliko su dugi“.

Bosa Živojinović, Foto: "Glas Podrinja"

Penzionerka Bosa Živojinović kaže da joj penzija u „knap“ pokriva mesečne troškove.
-Stiže nekako, taman. Ja imam neku kao penziju srednje visine i sa dedinom penzijom uspevamo da preguramo mesec. Nisu nam visoki troškovi režije pošto živimo u stanu manje kvadrature pa stižemo sve da poplaćamo – kaže Bosa.

Ninko Simić, Foto: "Glas Podrinja"

-Trebalo mi malo više kontrole uvesti u velike trgovinske kuće kako bi se uveo red sa cenama. Penzija stigne da pokrije troškove, može se ako se dobro planira – navodi Ninko Simić, profesor u penziji.

Mile Trajković, Foto: "Glas Podrinja"

-Kad sastavimo moja i suprugina primanja, pokriju se troškovi, jedan sam ne bi mogao. Šta ne možemo to ne uzimamo – ističe Mile Trajković.

Prosečni stanovnik Srbije, najviše troši na hranu i bezalkoholna pića, slede izdvajanja za režije (stan, voda, struja, grejanje), dok treće mesto zauzimaju izdvajanja za alkoholna pića i duvan. Najmanje se u proseku mesečno, potroši za obrazovanje i odlaske u restorane odnosno smeštaj u hotelima.