7. jul 2025.7. jul 2025.
Ivanjdan kod Srba: Praznik svetlosti, lekovitog bilja i narodnih običaja
Ivanjdan, praznik rođenja Svetog Jovana Krstitelja, obeležava se 7. jula po novom, odnosno 24. juna po starom kalendaru, i spada u red velikih narodnih i crkvenih praznika kod Srba. Sveti Jovan Krstitelj se u narodu poštuje kao preteča Hrista i veliki prorok, ali i kao zaštitnik zdravlja, porodice i ognjišta. Ovaj dan je posebno važan jer se vezuje za letnji solsticij i vekovna verovanja u moć prirode, sunčevu snagu i lekovita svojstva biljaka.
Običaji uz izlazak i zalazak sunca
Uoči Ivanjdana, u mnogim krajevima Srbije pale se vatre — "ivanjdanske vatre", oko kojih se okuplja narod, najčešće mladi, koji pevaju, igraju i preskaču plamen. Ovaj običaj se tumači kao čin pročišćenja, zaštite od zlih sila i bolesti, ali i kao simbol prelaska iz jednog perioda godine u drugi, iz tame u svetlost.
Lekovito bilje i magijska moć prirode
Ivanjdan je poznat i kao dan kada bilje ima najjaču lekovitu i magijsku moć. Posebno se beru ivanjsko cveće, pelin, gospina trava i razne trave koje "štite od uroka". U nekim krajevima, devojke pletu venčiće od lekovitog bilja i ostavljaju ih na prozorima da „prespavaju“ Ivanjdan, verujući da će im to doneti zdravlje i ljubav.
Devojačka proricanja i verovanja
Ivanjdan je praznik ljubavnih proročanstava. Mlade devojke su uoči praznika stavljale po travku pod jastuk, nadajući se da će im san otkriti budućeg muža. U pojedinim selima su se devojke i momci držali za ruke i preskakali ivanjdansku vatru verujući da će im to doneti sreću i ljubav.
Narodna verovanja
U narodnom predanju se veruje da se na Ivanjdan "otvaraju nebesa" i da se svaka iskrena želja tada može ispuniti. Takođe se smatra da sve što se radi na ovaj dan ima posebnu težinu i posledice — kako u dobru, tako i u zlu. Zbog toga su se ljudi trudili da tog dana ne ulaze u svađe, da opraštaju i da započinju važne poslove sa dobrim mislima.
Ivanjdan i danas
Uprkos modernizaciji života, mnogi srpski domovi i sela i danas poštuju tradiciju Ivanjdana. Paljenje vatre, branje trave i molitve za zdravlje prepliću se sa hrišćanskom simbolikom Svetog Jovana kao duhovnog čuvara i zaštitnika. Praznik ostaje snažan podsetnik na duboku povezanost naroda sa prirodom, ciklusima vremena i duhovnim svetom.
Običaji uz izlazak i zalazak sunca
Uoči Ivanjdana, u mnogim krajevima Srbije pale se vatre — "ivanjdanske vatre", oko kojih se okuplja narod, najčešće mladi, koji pevaju, igraju i preskaču plamen. Ovaj običaj se tumači kao čin pročišćenja, zaštite od zlih sila i bolesti, ali i kao simbol prelaska iz jednog perioda godine u drugi, iz tame u svetlost.
Lekovito bilje i magijska moć prirode
Ivanjdan je poznat i kao dan kada bilje ima najjaču lekovitu i magijsku moć. Posebno se beru ivanjsko cveće, pelin, gospina trava i razne trave koje "štite od uroka". U nekim krajevima, devojke pletu venčiće od lekovitog bilja i ostavljaju ih na prozorima da „prespavaju“ Ivanjdan, verujući da će im to doneti zdravlje i ljubav.
Devojačka proricanja i verovanja
Ivanjdan je praznik ljubavnih proročanstava. Mlade devojke su uoči praznika stavljale po travku pod jastuk, nadajući se da će im san otkriti budućeg muža. U pojedinim selima su se devojke i momci držali za ruke i preskakali ivanjdansku vatru verujući da će im to doneti sreću i ljubav.
Narodna verovanja
U narodnom predanju se veruje da se na Ivanjdan "otvaraju nebesa" i da se svaka iskrena želja tada može ispuniti. Takođe se smatra da sve što se radi na ovaj dan ima posebnu težinu i posledice — kako u dobru, tako i u zlu. Zbog toga su se ljudi trudili da tog dana ne ulaze u svađe, da opraštaju i da započinju važne poslove sa dobrim mislima.
Ivanjdan i danas
Uprkos modernizaciji života, mnogi srpski domovi i sela i danas poštuju tradiciju Ivanjdana. Paljenje vatre, branje trave i molitve za zdravlje prepliću se sa hrišćanskom simbolikom Svetog Jovana kao duhovnog čuvara i zaštitnika. Praznik ostaje snažan podsetnik na duboku povezanost naroda sa prirodom, ciklusima vremena i duhovnim svetom.
Aktuelno
Najnoviji broj
3. jul 2025.
