Generacije Aninih glumaca gimnazijalaca na okupu

"Za ime Ana, Grci kažu da znači- ona koja se rađa ponovo. I ponovo. I ponovo. Sa svakom predstavom, ona udahne novi život koji, kako njeno ime znači sad na starohebrejskom, milostivo deli sa nama. I čovek tako uhvati sebe da mu je u tim navodno najlepšim zelenim godinama, najlepši deo života- deo nekog Aninog ponovnog života. Njen rad je svakom detetu seme sumnje u bedu sutrašnjice i odraslosti. Sa svakim likom, unutar zidova pozornice rađala je ubice, bogove, lopove ili neki sasvim drugi narod, običan a neobičan. Moje ime znači ona koja se rađa radosno. I tako je i bilo. Omen est nomen, ali Acta nikada nije fabula. Veliko hvala, velika Ana", reči su učenice Nataše Pantelić upućene profesorki engleskog jezika u Šabačkoj gimnaziji Ani Jelikić, a puštene u retrospektivnom filmu na kome su se smenjivale fotografije, snimci, uspomene sa proba. Tokom dve decenije rada na dramskoj sekciji profesorka Jelikić napisala je i režirala 15 predstava u kojima je zaigralo 120 učenika.

Glas Podrinja

U subotu su se okupili u Svečanoj sali Šabačke gimnazije, a poslednja predstava, premijerno izvedena 15.maja, imala je svoju reprizu upravo za njih. Komedija je nastala je kao spoj svih prethodnih, tako što su ponovljeni neki elementi radnje, teksta, likovi, delovi scenografije i muzika. Starim glumcima je bio izazov da te segmente prepoznaju, a novim da pred starima demonstriraju glumačko umeće. Osmehe, aplauze i oduševljenje izazvao je niz komičnih situacija i duhovitih replika uigrane glumačke ekipe. Jedni su evocirali uspomene, drugi uživali u istraživanju svojih umetničkih dometa.

Glas Podrinja

Lazar Jovanić ovim komadom oprostio se od Gimnazije pred nove životne izazove. Upravo je tokom rada na sekciji usavršio engleski jezik, ali i otkrio ljubav prema glumi. Podsticaj njegovim snovima mogao bi biti i podatak da je jedna polaznica iz prve generacije, Tanja Krčmarik, nastavila pohod na scenu i danas je deo profesionalnog pozorišnog ansambla.

Glas Podrinja

-Iza mene je rad na tri predstave i zaista ću poneti najlepše uspomene iz Gimnazije zahvaljujući našem druženju na probama tokom kojeg sam mnogo toga naučio i savladao nesigurnosti koje sam u početku imao učeći engleski jezik. Planiram da pokušam da upišem Fakultet tehničkih nauka ili Fakultet dramskih umetnosti, ali prvi izbor mi je gluma- kaže Lazar, koji je na sceni briljirao u ulozi ambicioznog Srbina- režisera filma koji živi u Americi.

Petar Matić deo je generacije koja je maturirala 2005. i sa kojom je sve počelo. Sekcija je imala svoju ekipu, ali ne i adekvatan komad za 27 'glumaca', pa je profesorka odlučila da sama napiše tekst predstave.

Glas Podrinja

-Pre 20 godina igrao sam fudbal u školskom dvorištu i slučajno razbio prozor Svečane sale. Ušao sam u učionicu da se izvinim i zatekao sam ih na probi. Pitali su me da im se pridružim, pristao sam i tako je sve počelo. Dobio sam ulogu Crvenkape i bilo mi je zaista mnogo zabavno. Sećam se da su našu predstavu gledali glumci iz Šabačkog pozorišta koji su posle prilazili da nam čestitaju- priča Petar, koji je sada prosvetni radnik i priznaje da su ti dani i danas živi u njegovom sećanju, ali i da je biti učesnik mnogo jednostavnije nego za katedrom.

Glas Podrinja

-Bili smo bezbrižni i sve se nekako činilo lakim i jednostavnim. To je nešto što taj period života sam po sebi nosi- dodaje.

Katarina Ivanišević najpre je bila deo realizacije predstave iza kulisa, da bi potom i sama zablistala na sceni.

-Kao da je vreme stalo. Posebno je emotivno biti ponovo ovde. Osećam težinu tih emocija, ali i olakšanje dok stojim ispred ove scene. Ovde su bili najlepši momenti mojih gimnazijskih dana. Najteže je bilo naučiti tekst i sve te replike, ali sve ostalo je bilo veoma zabavno. Nadam se da će ova sekcija potrajati. Profesorka Ana to radi da bi spasila svakog od nas, da bi nas podigla i izvukla ono najbolje u nama- kaže Katarina.

Predstave profesorke Jelikić su prvenstveno igrane u školi i za učenike i zaposlene u Šabačkoj gimnaziji, a potom i na festivalima u Srbiji i inostranstvu, gde su osvojile veliki broj nagrada.

Glas Podrinja

"Gimnazijske predstave naučile su nas da možemo više nego što se čini i postale naše sopstvene avanture koje smo poneli u neizvesnost. To su sećanja koja vas se drže i koja vas ponekad spasu", reči polaznika, Branka Rankovića, možda i najbolja poruka za kraj. Dok neki novi klinci ponovo ne podignu zavesu na sceni.