Zubi mamuta u privatnim kolekcijama Šapčana

Pre oko pedeset hiljada godina, močvarna područja Mačve predstavljala su idealno stanište za mamute. To potvrđuju brojni ostaci delova skeleta mamuta i bizona pronađeni na više lokaliteta duž reke Save, kao i na ušću Drine u Savu, stoji u zapisu arheologa Momira Cerovića, koji je postavljen ispred ordinacije dr Vladimira Antonijevića, gde je izložen jedan takav primerak.

Mrđenovačka ada
Poznati alas, nadimka Cigara, izvukao je pre oko dvadeset godina sa dna reke Save kod Mrđenovačke ade jedan zub sa korenovima, kao i desnu polovinu donje vilice sa zubima, priča dr Antonijević.

-Dobio sam ga na poklon od pokojnog Zorana Miloševića, vlasnika firme „Promeks“, 2015. godine. Arheolog Momir Cerović je uzeo primerak, uradio analizu, a zatim i zaštitu i restauraciju. Sada je pogodan za izložbu na otvorenom jer je premazan specijalnim zaštitnim sredstvom koje sprečava propadanje i truljenje. Želeo sam da ga poklonim muzeju, međutim, naš muzej već poseduje celu donju vilicu- objašnjava dr Antonijević.

Foto: Canva

Mamuti su, navodi Cerović, „gigantski slonovi iz roda Mammuthus, koji su došli iz Afrike na tlo Evrope i Azije pre oko 3,5 miliona godina. Danas je poznato sedam vrsta mamuta i svi su izumrli. Najmlađa vrsta mamuta, tzv. vunasti mamut, Mammuthus primigenius, živeo je do pre desetak hiljada godina, popularno nazvan Vuli. Znamo ga iz crtanih filova kao što je Ledeno doba (mamut Meni), ali i kao vrstu čiji su ostaci, zahvaljujući hladnoći u kojoj su živeli kao i njihovoj masi, najbolje očuvani i najčešće pronalaženi.“

Porodično nasleđe
-U Narodnom muzeju u Šapcu postoji više primeraka. Nažalost, nema dovoljno prostora da budu svi izloženi. U depou praistorijske zbirke čuvaju se i drugi ostaci- ne samo zubi i vilice, već i različiti delovi skeleta. Većina tih nalaza potiče iz Save i Drine, a pronalaze ih bageri prilikom iskopavanja šljunka i peska- ističe arheolog Cerović.

Foto: "Glas Podrinja"

Još jedan zub mamuta izložen je na polici u dnevnoj sobi porodice Milošević. Anja Milošević, ćerka Zorana Miloševića, priča da je taj neobični eksponat postao sastavni deo enterijera, pa više nikome nije čudan.

-Kad uđeš kod nekoga u kuću, svakako ne očekuješ da negde izložen vidiš zub mamuta, ali su se naši prijatelji već navikli. Znam da je tata, pošto je mnogo voleo da peca, jednom prilikom doneo taj zub kući. Stalno je bio sa tim alasom. Da li su zajedno pronašli oba primerka ili je on dobio neki od njih na poklon od njega, ne znam, davno je bilo. Muzej je već imao nešto slično u svojoj zbirci, pa je tata odlučio da ga zadrži- priča Anja.

Foto: "Glas Podrinja"

Njen sin Miloš, unuk Zorana Miloševića, takođe je od dede nasledio ljubav prema prirodi i pecanju.

-Sećam se te priče o zubu. Kod nas je ostao kao zanimljiva porodična uspomena na nešto neočekivano. Sad kad ga imamo, svakako ga ne bismo nikom dali, jer za nas ima posebnu, sentimentalnu vrednost- dodaje Miloš.

Enigma izumiranja
„Vunasti mamuti su bili visoki oko tri metra. Zbog surove klime u kojoj su živeli u krdima, na glavi su imali „kapu“ u koju su sakupljali zalihe masnog tkiva. Ostatak tela bio je prekriven finom poddlakom i gustom smeđom dlakom koja je na nekim mestima bila dugačka i do metar. Ispod je bio debeli sloj masti, koji ih je štitio od hladnoće“, objašnjava Cerović.

Dr Antonijević ističe i anatomske karakteristike izloženog zuba.

Foto: "Glas Podrinja"

-Pacijentima je zanimljivo da vide kakvo je to tkivo i koliko dugo može da traje. U pitanju je biljojed. Sa jedne strane se vide dva zuba, a ovde je prostor kroz koji je verovatno prolazio jezik. Vidi se i ulaz u mandibularni kanal koji inerviše te zube. Po građi, svinjski skelet je najsličniji- navodi on.

Foto: Canva

Pomoću kljova, mamuti su razgrtali sneg u potrazi za hranom- stepskim biljem i niskim drvećem. Veliki broj njih izumro je tokom otopljavanja pre oko 120.000 godina, ali su neki preživeli. Ipak, naučnici i danas raspravljaju zašto su gotovo svi nestali pre oko 10.000 godina.