Nauka je specifičan put, njena lepota je u stalnom otkrivanju

Dr Zoran Gajić, doživotni profesor na Univerzitetu Rutgers u Nju Džerziju

Doživotni profesor na Univerzitetu Rutgers u Nju Džerziju život je posvetio nauci. Tu nauku spojio je sa velikom ljubavlju prema šahu, gde je briljirao kao pionirski prvak u nekadašnjoj Jugoslaviji i osvojio treće mesto na otvorenom prvenstvu Amerike

Svako leto i povratak u Šabac evocira uspomene na grad kakav je nekad bio, a neizostavne šetnje pored Save postaju deo svakodnevnice i prof. dr Zorana Gajića vraćaju u neka davna vremena. Nedostaju ljudi iz generacije koju pamti, ali uvek neko staro/ novo lice ulepša dan. Doživotni profesor na Univerzitetu Rutgers u Nju Džerziju život je posvetio nauci i drugi oblik postojanja njemu je nepoznat. Tu nauku spojio je sa velikom ljubavlju prema šahu, gde je briljirao kao pionirski prvak u nekadašnjoj Jugoslaviji i osvojio treće mesto na otvorenom prvenstvu Amerike. Doktorska teza „Algoritam šahovske igre“ Mihaila Botvinika svedoči o tom preplitanju koje je ispisalo stranice njegove sudbine...

Rečenica koja je promenila sve
Rođen je u ulici Stojana Novakovića, gde je i odrastao. Pohađao Vukovu i Gimnaziju, diplomirao i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu. Profesor Kokotović mu otvara vidike rečenicom „Ako stvarno želiš da se baviš naukom, idi u Ameriku.“ Ispostavilo se da preko okeana nalazi svoj put, slušajući starije i mudrije.

Nostalgija

U Šapcu me raduju šetnje pored Save, ali i duže, od Jevremovca do Masarikove. Žao mi je što je reka neiskorišćen potencijal grada. Pogled između dva mosta je prava relaksacija. Bar imamo labudove- moja deca Savu zovu Labudovo jezero. Kao mali, svako leto su provodili ovde i pričaju svima da je kod Rajka najbolji sladoled na svetu. Ljudi su u Americi okupirani poslom, ovde se ipak živi punim životom, a to je ono što tamo uvek nedostaje.


-Kad se on vratio, ja sam završavao postdiplomske studije. Ta njegova rečenica i savet su mi bili usmerenje za dalje. Amerika je u to vreme, ‘79 godine, pružala izuzetne uslove za bavljenje naukom. Zato kažem da su najlepši period u mom životu doktorske studije, iako su bile izuzetno teške. Čak sam za četiri godine uspeo i da magistriram matematiku, ali sam uživao. Imao sam sve na raspolaganju u vreme kada je ovde bio problem nešto i iskopirati, svoj mejlboks na fakultetu. Taj rad i organizacija su me vukli dalje i olakšavali naporno učenje- priseća se.

Borba za mesto preko okeana
Ubrzo po dolasku u SAD, počeo je akademsku karijeru. Kao mladom profesoru dodatan izazov bila je i borba za doživotni ugovor, jer je morao da objavi veliki broj naučnih radova kako bi bio konkurentan. Administracija je stalno povećavala kriterijume, a desio se i veliki priliv ruskih naučnika. U toj strogoj selekciji, uspeo je ono što su malobrojni. Osamdesete je otišao, četiri godine proveo u Mičigenu, gde je radio doktorat. Status docenta stekao je ‘84, zatim vanrednog, redovnog i doživotnog profesora i postao direktor postdiplomskih studija za elektrotehniku i računare. Zaokružio je 41 godinu univerzitetske karijere.

Porodica za ponos
Supruga Verica je profesor mašinstva, sin Zoran i ćerka Marija završili su molekularnu biologiju. Sin je nakon toga otišao na medicinu, a ćerka upisala Prinston. Nikad ih nismo pritiskali, a mislim da smo im bili dobar primer. Supruga radi u Dubaiju, gde sam i ja proveo godinu dana na usavršavanju kao gostujući profesor. Dubai je impresivan, sa fascinantnom arhitekturom. Mnogo i pametno ulažu u obrazovanje.

-Na fakultetu sam bio svaki dan od sedam ujutru do 23 sata. Dok nisam imao porodicu, tamo sam i jeo u restoranu. I dalje sam radno aktivan, imam trenutno dva doktoranta, držim kurs Reinforcement Learning, a reč je o procesu učenja kroz optimalno automatsko upravljanje. U istraživačkom radu provodimo 70- 80 posto vremena. Profesori su stvarno jedna fantastična baza podataka- objašnjava.

O veštačkoj inteligenciji
Pojam veštačke inteligencije je marketinški preuveličan. Suština je u sve moćnijim računarima, ali oni neće zameniti čoveka. Sve je pod ljudskom kontrolom, a brzina obrade je ono što donosi najveći napredak.

„Mikrokosmos“ ideja
Sa oko stotinu naučnih radova u uglednim časopisima, devet knjiga iz oblasti linearnih i bilinearnih sistema, ostavio je snažan trag. Bio je mentor velikom broju doktora i magistara koji su danas profesori na prestižnim univerzitetima. Nauka mu omogućava da kreira svoj mali mikrokosmos u kome se ideje stalno rađaju i umnožavaju.

Foto: Glas Podrinja


-Kao mladog, više me je radovao uspeh u šahu nego u školi. Ljubav prema nauci došla je kasnije, spontano. Ona vam daje mir u glavi, drži vas fokusiranim, da nemate vremena za trivijalnosti. Jednostavno ste u svom svetu. Svakog dana te ideje dolaze, vi ih samo posmatrate i razvijate. Moji bivši doktoranti, njih 14, danas su profesori širom sveta i svi smo u kontaktu. Svako ko kod mene doktorira ili magistrira može nastaviti saradnju dok se ne ustali na poziciji na fakultetu ili u istraživanjima- napominje.

Šahista u duši
Šah danas pratim uglavnom preko računara. Igrao sam i turnir u Filadelfiji, a sa sobom uvek nosim šahovske zadatke iz partija svetskih šampiona. To su podmetači koje nosim danima u džepu- nikad mi nije dosadno. U duši sam šahista. Ne čitam dnevne novine, ranije sam utorkom kupovao „Njujok Tajms“ zbog šahovske rubrike. Televizor gledam retko, jer nemam vremena, uglavnom prognozu i mečeve Jokića i Đokovića.


Šansa za mlade naučnike
Pre petnaestak godina svako leto je provodio na Elektrotehničkom i Mašinskom fakultetu. Mnogo naših profesora iz Instituta „Pupin“ i „Tesla“, dolazilo je na nekoliko meseci ili čitav semestar i pisali su zajedno radove. U nauku je neophodno stalno ulagati, ali nije svako tlo na zemlji plodno za mlade naučnike.

Foto: Glas Podrinja


-Studenti koji doktoriraju kod nas dobijaju u Kini izvanredne pozicije. Kina se razvija vrtoglavom brzinom i daje fantastične uslove. U Evropu se malo dolazi. Neki arapski studenti se vraćaju u svoje zemlje, imali smo i puno studenata iz Iraka posle ratova. Kod nas se malo ulaže u nauku i to je jedan od gorućih problema. Mladi gube motivaciju jer uslovi nisu podsticajni. U Americi, profesori zarađuju dovoljno da se posvete isključivo nauci, bez brige o egzistenciji- naglašava.

Foto: Glas Podrinja


Ne sprint, već maraton
Istinski bi voleo da je više mladih u nauci i da ih školstvo više usmerava ka tome.
-Doktorat u Americi je osnovna škola za nauku. Supruga i ja smo doveli iz Srbije nekoliko ljudi koji su uspešno doktorirali. Nažalost, naše školstvo ih ne usmerava dovoljno ka nauci. Nauka je specifičan put. Nije sprint, to je maraton. Čovek koji se za nju opredeli mora da bude svestan toga, da ima to u sebi i da vidi lepotu u tom otkrivanju. Potrebno je strpljenje da slažeš zrnca znanja dok ne podigneš piramidu- zaključuje profesor Gajić.
D.Dimitrijević