Danas je Mala Gospojina – praznik rođenja Presvete Bogorodice

Pravoslavni vernici danas slave jedan od velikih praznika crkvenog kalendara – Malu Gospojinu, posvećen rođenju Presvete Bogorodice. Ovaj praznik ubraja se u 36 najznačajnijih dana koji su u kalendaru označeni crvenim slovom.

Prema predanju, Bogorodičini roditelji, pravedni Joakim i Ana, živeli su u Nazaretu i dugo nisu imali dece. Njihovu molitvu Bog je uslišio posle pedeset godina braka, kada su u poznim godinama dobili ćerku Mariju – buduću Majku Hristovu.

Iako nije sasvim poznato od kada se ovaj praznik obeležava, značaj Male Gospojine duboko je ukorenjen u hrišćanskoj tradiciji. Srpski kralj Milutin, jedan od najvećih srednjovekovnih zadužbinara, posvetio je Bogorodičinim roditeljima crkvu u okviru manastira Studenice, čime je ovaj praznik dodatno dobio na duhovnom značaju.

Posebno mesto praznik ima među mladima, koji se na ovaj dan ohrabruju da posete svetinje i traže blagoslov za porodični život. U narodu se Mala Gospojina slavi i kroz brojne običaje, najčešće povezane sa rađanjem i porodičnim blagostanjem. U pojedinim krajevima praznično raspoloženje traje više dana, a mnoge porodice, čak iako ne slave, oblače svečanu odeću i učestvuju u saborima i vašarima koji se tradicionalno održavaju ovog dana.

Narodna verovanja takođe pridaju veliku važnost vremenskim prilikama na Malu Gospojinu. Ako je tog dana sunčano i vedro, smatra se da će predstojeća jesen i zima biti blage, bez oštrih i dugih hladnoća.

Kao i na Veliku Gospojinu, i na današnji praznik postoje određene zabrane i pravila koja se u narodu poštuju, kako bi se osigurao mir i blagostanje u domu.