Jedina u Srbiji sa rezultatom trostrukog Iron men triatlona. Manje od stotinu žena u svetu je to uspelo. Tokom trke doživela udes i na lično insistiranje se vratila na stazu. Pre odmora biciklistička trka
Šapčanka Dragica Pavlović, triatlonka, koja je po rezultatima dugo jedinstvena u Srbiji, nakon ekstremnog Iron men triatlona (3.800 metara plivanja, 180 km vožnje bicikla i 42 km trčanja), potom dvostruke distance (7.600 m, 360 km; 84 km) uspela je u okolini Verone, na Deca ultra iron – triple ultra, da završi trku trostrukih distanci. Konkretno, u kontinuitetu je preplivala 11,4 kilometra, prešla biciklom 540 kilometara i pretrčala 126 kilometara! Ako bi poredili, olimpijski triatlon čini 1.500 metara plivanja, 40 kilometara vožnje biciklom i deset kilometara trčanja. Foto: Privatna arhiva
Ovo ostvarenje Šapčanku svrstava među manje od stotinu žena na svetu koje su ostvarile ovakav podvig. Naravno, jedina je u Srbiji koja se može pohvaliti ovakvim rezultatom.
-Kada sam završila dvostruki, odmah sam znala da želim rezultat i u trostrukom. Ne prijavljujem se na trke za koje sumnjam da mogu završiti i ma kako delovale ove distance, nisam sumnjala pre starta da ću doći do cilja. Trenirala sam, radila s trenerom Ponjevićem i samouvereno otputovala – ističe na početku Dragica Pavlović.
Bila je uverena da su voda i drum prepreke koje treba savladati, ne slutivši da je čeka posebna avantura...
Ne prijavljujem se na trke za koje sumnjam da mogu završiti i ma kako delovale ove distance, nisam sumnjala pre starta da ću doći do cilja. Trenirala sam, radila s trenerom Ponjevićem i samouvereno otputovala
Udes na putu Kao da potrebne distance nisu već veliki izazov, splet okolnosti pobrinuo se da sve bude još ekstremnije i izazovnije. Posle uspešno savladane plivačke distance, oko dvestototog kilometra na biciklu, automobil je u pokušaju obilaženja retrovizorom zakačio Dragicu i oborio je na asfalt. Put kojim je prolazila na dvotočkašu nije pista i sva koncentracija bila je na stazi, a potom se u sekundi sve okrenulo. Mogla je imati više sreće u nesreći i da padne u travu pored, ali je i tu bio teži put. Foto: Privatna arhiva
-Trebalo je oko 40 minuta da hitna pomoć i policija dođu na mesto događaja, a potom sam odvezena do bolnice na dalja snimanja. Organizatoru sam odmah rekla da želim da nastavim trku. Odobrili su mi ukoliko lekarski tim dozvoli, pomerivši limiit za kraj. Imala sam sreću da budem kod divne lekarke iz Hrvatske, koja radi u toj bolnici i koja mi je mnogo pomogla. Nije bilo težih povreda i vratila sam se na stazu. Posle nesreće sam vozila bicikl još 340 kilometara i trčala 126 - pojašnjava Dragica, naglasivši da u ektremnim trkama nema zaustavljanja saobraćaja.
-Takmičenja traju danima i nemoguće je zatvoriti ulice i puteve na tako dug period. Organizator je postavio obaveštenja da je u toku trka, molbe vozačima za dodatni oprez i svi su poštovali, mogu da pohvalim kulturu u saobraćaju. Stotine automobila je prošlo pre udesa. Foto: Privatna arhiva
Trku je završila za 82 časa, što je u okviru pomerenog limita. U to vreme ulazi i period posle nesreće i vreme u bolnici. Kada se oduzme neaktivno vreme, to je manje od 72 časa.
-Da nije bilo udesa, procena trenera Jovana Ponjevića je da bi završila sve za 65 časova. Potreban je oporavak, ali pre toga imam biciklističku trku u Hrvatskoj, a potom pauza. Veliko hvala svima na podršci, posebno bi želela da se zahvalim Gradskom bazenu i Nikoli Caru koji su mi omogućili termine za trening, Maks petrolu, piceriji „Pasaž“ i Leljal drim kozmetici. Svaka trka ovog tipa je samofinansirajuća, za svaku postoji startnina i bez pomoći ne bi mogla da se nađem na startu.
