29. septembar 2025.29. sep 2025.
dr Mirjana Pavlović kardiolog u šabačkoj Opštoj bolnici (Foto: OB Šabac)
Bolesti srca i krvnih sudova sprečavaju umerenost i zdravi životni stilovi
U Srbiji od posledica kardiovaskularnih oboljenja godišnje umre 50.000 ljudi, što je vodeći uzrok smrtnosti u našoj zemlji, upozorila je dr Mirjana Pavlović kardiolog u šabačkoj Opštoj bolnici „Dr Laza K. Lazarević“. I naizgled zdravi mogu da imaju ozbiljne kardiovaskularne probleme, a jedini način da se ovo oboljenje otkrije i leči su redovni preventivni pregledi.
Na sklonost ka brojnim srčanim oboljenjima, koja je genetski predodređena, ne može se uticati. Ipak, u značajnoj meri način života umnogome može doprineti slabljenju srčane funkcije. Pušenje, fizička neaktivnost, neumerenost u jelu i piću, među glavnim su faktorima rizika za nastanak kardiovaskularne bolesti.
– Kada znamo da su faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja hipertenzija, šećer u krvi, gojaznost, fizička neaktivnost, stres, nespavanje, jasno je da mi kao pojedinci možemo da utičemo i da ova oboljenja svedemo na nižu incidencu. U čak 80 odsto slučajeva incidenca oboljevanja je manja ako se faktori rizika kontrolišu – kaže je dr Mirjana Pavlović.
Za prvih šest meseci ove godine 167 pacijenata javilo se za lekarsku pomoć zbog infarkta miokarda. A tokom prošle godine u poliklinici Službe za interne bolesti pregledano blizu 30.000 pacijenata od kojih je preko 1.000 lečeno u Koronarnoj jedinici.
– Polovina od ovog broja su pacijenti koji su imali akutni koronarni sindrom. Imali smo devet smrtnih slučajeva i uglavnom se radi o starijim osobama. Mi smo u prošloj godini imali oko 170 pacijenata koji su nam došli u prijemnu ambulantu sa STEMI infarktom i njih smo zbrinjavali odmah i slali na koronarografiju – rekla je dr Pavlović.
U faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti na koje ne možemo da utičemo su godine starosti, pol i porodična istorija ovih oboljenja. Ipak, zbog nezdravog životnog stila u najvećem broju slučajeva sami prouzrokujemo bolesti srca i krvnih sudova.
– Svako od nas mnogo može da učini da prevenira nastanak i razvoj kardiovaskularnih bolesti. Ne treba posebno naglašavati koliko je pušenje štetno za ceo organizam, a važno je istaći i značaj pravilne i umerene ishrane. Takođe, važna je i umerena fizička aktivnost, što više pešačenja i održavanja normalne telesne težina. Samo sa ovih nekoliko promena životnih navika, mogla bi se upola smanjiti mogućnost nastanka bolesti – kaže dr Mirjana Pavlović.
Svetski dan srca se svake godine obeležava 29. septembra na inicijativu Svetske federacije za srce, sa ciljem informisanja ljudi širom sveta o kardiovaskularnim bolestima. Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj”. Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80 odsto prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika kao što su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost, navode iz OB Šabac.
Na sklonost ka brojnim srčanim oboljenjima, koja je genetski predodređena, ne može se uticati. Ipak, u značajnoj meri način života umnogome može doprineti slabljenju srčane funkcije. Pušenje, fizička neaktivnost, neumerenost u jelu i piću, među glavnim su faktorima rizika za nastanak kardiovaskularne bolesti.
– Kada znamo da su faktori rizika za razvoj kardiovaskularnih oboljenja hipertenzija, šećer u krvi, gojaznost, fizička neaktivnost, stres, nespavanje, jasno je da mi kao pojedinci možemo da utičemo i da ova oboljenja svedemo na nižu incidencu. U čak 80 odsto slučajeva incidenca oboljevanja je manja ako se faktori rizika kontrolišu – kaže je dr Mirjana Pavlović.
Za prvih šest meseci ove godine 167 pacijenata javilo se za lekarsku pomoć zbog infarkta miokarda. A tokom prošle godine u poliklinici Službe za interne bolesti pregledano blizu 30.000 pacijenata od kojih je preko 1.000 lečeno u Koronarnoj jedinici.
– Polovina od ovog broja su pacijenti koji su imali akutni koronarni sindrom. Imali smo devet smrtnih slučajeva i uglavnom se radi o starijim osobama. Mi smo u prošloj godini imali oko 170 pacijenata koji su nam došli u prijemnu ambulantu sa STEMI infarktom i njih smo zbrinjavali odmah i slali na koronarografiju – rekla je dr Pavlović.
U faktore rizika za razvoj kardiovaskularnih bolesti na koje ne možemo da utičemo su godine starosti, pol i porodična istorija ovih oboljenja. Ipak, zbog nezdravog životnog stila u najvećem broju slučajeva sami prouzrokujemo bolesti srca i krvnih sudova.
– Svako od nas mnogo može da učini da prevenira nastanak i razvoj kardiovaskularnih bolesti. Ne treba posebno naglašavati koliko je pušenje štetno za ceo organizam, a važno je istaći i značaj pravilne i umerene ishrane. Takođe, važna je i umerena fizička aktivnost, što više pešačenja i održavanja normalne telesne težina. Samo sa ovih nekoliko promena životnih navika, mogla bi se upola smanjiti mogućnost nastanka bolesti – kaže dr Mirjana Pavlović.
Svetski dan srca se svake godine obeležava 29. septembra na inicijativu Svetske federacije za srce, sa ciljem informisanja ljudi širom sveta o kardiovaskularnim bolestima. Ove godine Svetski dan srca obeležava se pod sloganom „Ne propusti ni jedan otkucaj”. Svetska federacija za srce upozorava da se najmanje 80 odsto prevremenih smrti od kardiovaskularnih bolesti može sprečiti kontrolom glavnih faktora rizika kao što su pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost, navode iz OB Šabac.
Aktuelno
Najnoviji broj
25. septembar 2025.
