Ishrana je jedan od temelja zdravlja

O ključnim faktorima koji utiču na kvalitet života u ovom dobu – ishrani, fizičkoj aktivnosti, upravljanju stresom i redovnim pregledima – razgovarali smo sa dr Vericom Đapanović, specijalizantkinjom interne medicine

Iako postoje izvesne razlike među polovima koje utiču na otkrivanje i ishod bolesti, osnovni principi zdravog života su univerzalni – pravilna ishrana, fizička aktivnost, preventivni pregledi.

Značaj pravilne ishrane
- Ishrana je temelj zdravlja u svim životnim dobima, ali nakon 50. godine, kada se često javljaju hronične nezarazne bolesti, njen značaj postaje ključan. Retko imamo pacijente u ovim godinama bez nekog komorbiditeta. Pravilna ishrana je presudna za održavanje kvaliteta života, nivoa energije i prevenciju bolesti poput dijabetesa, hipertenzije, ishemijskih bolesti srca, pa čak i karcinoma debelog creva. Bitno je unositi raznovrsnu i balansiranu hranu sa odgovarajućim unosom mikro i makro nutrijenata, izbegavati mesne prerađevine, smanjiti unos šećera, ograničiti slanu i tešku hranu, održavati zdravu telesnu težinu jer se sa starenjem metabolizam usporava, pa je važno paziti na veličinu porcija. Unositi dovoljno voća, povrća, mesa i žitarica. Čak i ako ne može u potpunosti sprečiti pojavu bolesti, adekvatna ishrana može značajno olakšati život osobama koje već imaju hronična oboljenja – navodi dr Đapanović.

Čak i ako ne može u potpunosti sprečiti pojavu bolesti, adekvatna ishrana može značajno olakšati život osobama koje već imaju hronična oboljenja

Fizička aktivnost kao imperativ
- Prevencija u bilo kojoj oblasti medicine neraskidivo je vezana za fizičku aktivnost. Ona je važna u svim životnim dobima, ali za populaciju iznad 50. godine ima specifične benefite. Ne misli se nužno na dizanje tegova ili teške vežbe u teretani. Dovoljna je i šetnja odnosno brzi hod, za koji su istraživanja pokazala da može biti korisniji čak i od trčanja. Fizička aktivnost jača mišiće i kosti što je ključno u borbi protiv osteoporoze. Poboljšava posturu, koordinaciju i ravnotežu, odlaže pojavu bolesti lokomotornog sistema, usporava proces starenja, smanjuje rizik od hipertenzije i kardiovaskularnih bolesti, i generalno poboljšava cirkulaciju i imunitet. Preporučuje se redovna fizička aktivnost prilagođena sposobnostima bez potrebe za intenzivnim vežbama.

Mogu li suplementi zameniti vežbanje?
- Odgovor je jasan – ne. Preporuka je uvek zdrava ishrana i adekvatna fizička aktivnost. Suplementi su dobrodošli kao dopuna, na primer vitamin D tokom zime kada nema dovoljno sunca. Međutim, uzimanje suplemenata bez promene životnih navika neće doneti željene rezultate. Ako ne unosimo vitamin A kroz šargarepu, ne možemo očekivati da će suplementi sami rešiti problem sa vidom. Pravi balans čine ishrana i aktivnost, uz suplementaciju po potrebi.

Preporučuje se redovna fizička aktivnost prilagođena sposobnostima bez potrebe za intenzivnim vežbama

Upravljanje stresom i kvalitetan san
- Stres i loš san stvaraju začarani krug. Stres dovodi do lošeg sna, a neispavanost sutradan povećava nivo stresa i kortizola. Hronični stres i loš san imaju iste negativne posledice: visok krvni pritisak, povećan rizik od srčanih bolesti, slabljenje imuniteta, insulinsku rezistenciju i gojaznost, probleme sa varenjem. Ako utičemo na samo jedan od faktora, automatski popravljamo i drugi, a benefiti se osećaju u celom organizmu.

Faktori rizika i moć prevencije
- Prema Američkoj asocijaciji za srce, postoji osam ključnih faktora rizika za kardiovaskularne bolesti: pušenje, hipertenzija, povišene masnoće u krvi (dislipidemija), dijabetes, fizička neaktivnost, gojaznost, nezdrava ishrana i pozitivna porodična anamneza. Uvođenjem zdravih navika o kojima smo pričali – pravilna ishrana, fizička aktivnost i kvalitetan san – pokrivamo više od polovine ovih faktora rizika. Prema podacima Instituta “Batut” za 2023. godinu, u Srbiji se smanjilo umiranje od kardiovaskularnih bolesti u odnosu na 2021., ali se povećalo od zloćudnih tumora i dijabetesa. Iako preventivne kampanje daju rezultate, kardiovaskularne bolesti su i dalje vodeći uzrok smrti, od kojeg umire skoro dve trećine ljudi.

Jednom godišnje potrebno je obaviti preventivni pregled sistema organa koji su podložniji oboljenjima u tim godinama

Redovni lekarski pregledi
- Pacijenti se često naviknu na povišen krvni pritisak i ne osećaju simptome. Hipertenzija je “tiha bolest” koja postepeno oštećuje krvne sudove što može dovesti do ozbiljnih problema pa i fatalnih posledica. Obavezno je redovno ići kod svog ordinirajućeg lekara i naravno, redovno meriti, ja to čak i pišem u izveštajima pacijentima kad se pregledaju, kod kuće pritisak i nivo šećera u krvi.

Osim toga, važno je i redovno proveravati lipidni status. Sistematski pregledi su takođe neophodni. Jednom godišnje potrebno je obaviti preventivni pregled sistema organa koji su podložniji oboljenjima u tim godinama.
Važno je iskoristiti svaku priliku i za vanredne, organizovane preventivne preglede. Oni su više nego dobrodošli. Organizovani su u nekoliko navrata u okviru kampanja Ministarstva zdravlja, i to je prema izveštajima urodilo plodom. Ipak, i dalje je značajno da se priča o ovim temama, jer kardiovaskularne bolesti i dalje jesu glavni prvi uzrok umiranja, pa tek onda maligni tumori i na trećem mestu je diabetes – ističe dr Verica Đapanović, specijalizantkinja interne medicine u Opštoj bolnici Šabac.

* „Zdravlje u fokusu: vodič za generaciju 50+“: Projekat ostvaren uz podršku Grada Šapca. Stavovi izneti u podržanim medijskim projektima, nužno ne izražavaju stavove organa koji su dodelili sredstva.

S. G.

Aktuelno

Najnoviji broj

25. septembar 2025.

Vremenska prognoza

Info

Berza

Ishrana je jedan od temelja zdravlja

Aktuelno

Najnoviji broj