Beše nekada davno u Ekonomskoj

Učenici šabačke Ekonomske škole, generacija koja je maturirala 1960. godine, okupila se da obeleži šest i po decenija od kada su sa istog mesta krenuli različitim putevima. Od 60 đaka, osmoro je došlo na skup. Život van Šapca i godine, mnoge su sprečili do dođu. Stiglo je pet iz jednog odeljenja, tri iz drugog, a iz trećeg nije bilo predstavnika.

Bogati životi su dali beskonačno tema za priču, ali se uvek sve vraća na školske dane, od 1956. do 1960. godine.

Školska godina je trajala od septembra do juna, no u to doba, subota je bila radni dan, a samo nedelja neradna. Profesori su bili zahtevni, ali ne i strogi. Školu je 1956. upisalo 60 učenika. Najpre su bila četiri, a potom i tri odeljenja. Treće je bilo isključivo žensko.

-Časove smo imali u zgradi današnjeg muzeja. Nije to prostor za školu, ali tako su prilike uslovile. Sedeli smo na skamijama. Kada su mali odmori, stignemo taman da promenimo učionicu, a na velikom smo se hranili. Stanemo u red i taman kada završimo, počinje sledeći čas – seća se Ljubisav Živanović i dodaje da je obrok bio garantovan.

-Svako od đaka je imao topli obrok. To su bili čaj ili mleko i hleb sa džemom, margarinom ili nešto takvo. Skromno, ali je mnogo značilo, posebno onima koji nisu imali redovnu hranu u svojim domovima.

Ekonomsku školu su upisivala uglavnom deca slabijeg materijalnog stanja, jer je diploma obezbeđivala službu. Iz Ekonomske škole su dolazile računovođe, knjigovođe, službenice i službenici, daktilografkinje i daktilografi i drugi.

- Đake su stipendirali. Većina u našem odeljenju je imala stipendiju Saveza zemljoradničkih zadruga ili Sreza Šabac. Posle završetka čeka zaposlenje, ali na mestu gde te upute, gde treba struka. Mnogi su odlazili van Šapca. Ko je mogao, nastavljao je školovanje. U generaciji imamo jednog doktora nauka, dva, tri magistra, ima ih i sa fakultetskom diplomom, višom školom.