Branka Prokić: Kako sam posle sedam decenija pronašla rođake u Španiji
Defektolog u penziji Branka Prokić iz Šapca, podelila je neverovatnu životnu priču o potrazi i susretu sa porodicom koju nikada nije videla, a za čije postojanje je samo naslućivala
Posle mnogo godina bezuspešnog traganja, život je hteo da Branka pronađe svog rođaka Novaka Jorgea Stojišića Šarca, koji živi u Kastel de Fals kod Barselone, i to preko Facebook grupe. Njihova porodica je razdvojena kada je Novakov otac Mileta 1937. emigrirao u Urugvaj, gde je Novak i rođen. Brankin otac je tražio i pronašao svog brata od strica Miletu posle rata preko Međunarodnog crvenog krsta, ali je veza prekinuta zbog Miletine smrti. Novak se kasnije preselio u Španiju i kontakt je izgubljen ali i ponovo uspostavljen tek posle praktično 76 godina Brankinom upornošću i željom da upozna rođake.
Branka Prokić, Foto: Privatna arhiva
- Moja priča počinje sa stricem, Miletom Stojišićem, kog nikada nisam upoznala. On je pre rata kao mladić, sa kulturno-umetničkim društvom otišao za Urugvaj, u Montevideo, i tamo ostao. U Staparu kod Sombora odakle moji vode poreklo, ostavio je ženu Ljubicu i kćerku Mirjanu. Iako su mu se one kasnije pridružile, veza moje porodice sa njim se prekinula. Moj otac i stric koji je živeo u Šapcu, proveli su 50 godina tražeći ga preko Međunarodnog crvenog krsta. Konačno su ga pronašli u Montevideu, ali je Mileta ubrzo preminuo, i veza je ponovo prekinuta. Njegov sin, Jorge Novak Stojišić Šarac, preselio se u Španiju, u mesto Kastel de Fels blizu Barselone, odrastao je bez oca, zaboravio srpski jezik i svaka nada da ćemo se ikada pronaći delovala je izgubljeno – priča Branka Prokić.
Spoj preko Facebook-a Posle toliko godina dogodilo se čudo. Branka se pridružila Facebook „Stojišić“ u nadi da će pronaći neki trag.
Novak Jorge Stojišić Šarac, Foto: Privatna arhiva
-Tamo sam naišla na profil čoveka po imenu Jorge Novak Stojišić Šarac. Videla sam da je rođen u Montevideu. Srce mi je zaigralo, skupila sam hrabrost i poslala mu poruku: „Da li Vam ime Mileta Stojišić nešto znači?“ Ubrzo je stigao odgovor koji sam priželjkivala: „To je bio moj otac“. Tako je počelo naše povezivanje. Ispričala sam mu ko sam, da je moj otac decenijama tražio svog brata, a on je sve informacije podelio sa svojom decom – ćerkom Drinom i sinom Jarkom – objašnjava.
„Da li Vam ime Mileta Stojišić nešto znači?“ Ubrzo je stigao odgovor koji sam priželjkivala: „To je bio moj otac“. Tako je počelo naše povezivanje
Potvrda korena -Moja bratanica Drina, koja je veterinar i živi u Barseloni, preuzela je stvar u svoje ruke. Kontaktirala je crkvenu opštinu u Staparu odakle naša porodica potiče, i zamolila ih da u crkvenim knjigama provere naše porodične veze. Ubrzo je stigla potvrda – mi smo najbliži rod. Dodatnu potvrdu dobili su i od jednog arhivara iz Novog Sada. Više nije bilo sumnje – navodi Branka.
Susret u Šapcu Usledilo je dopisivanje, i rešenost njegove ćerke a Brankine bratanice da poseti Srbiju i upozna svoju rodbinu.
- Ove godine Drina je sa porodicom – suprugom Huanom i petnaestogodišnjom ćerkom Martinom došla u Srbiju da pronađe svoje korene. Obišli su Mokru Goru, Višegrad, Andrićgrad, a zatim se uputili ka Staparu. Pozvala sam ih da svrate kod mene u Šabac i proveli smo ceo dan zajedno. Pošto ona ne govori srpski, a ja ne govorim španski, sporazumevale smo se pomoću govornog prevodioca na telefonu. Bilo je neverovatno. Pripremila sam im pravi srpski ručak jer sam htela da probaju ono čega nema u Španiji. Na stolu se našla gibanica, domaći suhomesnati proizvodi, naša rakija šljivovica, domaća supa i, naravno, punjene paprike. Drina se oduševila i tražila mi je recept, sećajući se da ih je njena majka, koja je bila Ruskinja sa italijanskim korenima, nekada pravila.
Umetnost kao porodična crta Ispostavilo se da je Novak umetnik kao i Branka koja se bavi slikarstvom i ručnim radom. On sada ima 82 godine i poznati je pesnik i slikar u Španiji i Urugvaju.
- Izgleda da nam je umetnost u krvi. Ja sam ceo život posvetila radu sa decom kao defektolog, a sada u penziji uživam u slikarstvu. Član sam „Kruga 10“ i Udruženja slikara Šapca. Moja specijalnost je akvarel, teška i retka slikarska tehnika. Izlagala sam ovde a moji radovi su bili i u nekoliko galerija širom sveta - Kanadi, Americi, Mađarskoj, Bugarskoj, Bangladešu. Osim slikanja, bavim se tkanjem, enkaustikom i izradom nakita – kaže ova kreativna umetnica.
Pošto ona ne govori srpski, a ja ne govorim španski, sporazumevale smo se pomoću govornog prevodioca na telefonu. Bilo je neverovatno
Budućnost i pokloni za sećanje Veza sa rođacima u Španiji je kaže sada neraskidiva. Redovno se čuju putem društvenih mreža, razmenjuju informacije, fotografije sa putovanja i porodičnih proslava.
- Drina je obećala da će doći ponovo, a nadamo se da će sledeće godine, ako ga zdravlje posluži, doći i moj brat Novak, koji nikada nije bio u Srbiji. Dobila sam poziv da ih posetim u Barseloni. Za uspomenu na naš prvi susret, spremila sam im poklone koji nose duh Srbije. Zetu sam poklonila kožnu narukvicu, Drini moje slike i pletene nazuvice, a unuci Martini srebrni lančić i licidersko srce. Za brata sam poslala našu najbolju šljivovicu, brojanicu sa Hilandara i figuru srpskog seljaka – ističe Branka.
Priča Branke Prokić je još jedan dokaz da za prave porodične veze nikada nije kasno, čak ni posle toliko godina.
Branka Prokić, Foto: Privatna arhiva
Novak Jorge Stojišić Šarac, Foto: Privatna arhiva
