21. april 2026.21. apr 2026.
Foto: ZZJZ Šabac
Nedelja prevencije povreda u saobraćaju
Nedelja prevencije povreda u saobraćaju obeležava se svake četvrte nedelje u aprilu, sa ciljem podizanja svesti o bezbednosti, posebno ranjivih učesnika u saobraćaju (pešaci, biciklisti), korišćenju sigurnosnih pojaseva i prevenciji brze vožnje, kako bi se smanjio broj poginulih i trajnih invaliditeta.
Saobraćajni traumatizam, sa svojom visokom stopom smrtnosti, povređivanja i posledičnim invaliditetom, predstavlja veliki javno-zdravstveni problem. Prevencija povreda u saobraćaju podjednako je važna kao i prevencija hroničnih nezaraznih bolesti, poput oboljenja srca i krvnih sudova, malignih bolesti, dijabetesa i sl. Povrede u saobraćaju predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrtnosti i trajnog invaliditeta među mladima, kako u Srbiji, tako i u svetu.
U Srbiji na godišnjem nivou u saobraćajnim nezgodama pogine oko 500 osoba. Posebno ranjivu kategoriju učesnika u saobraćaju predstavljaju deca i mladi, s obzirom na to da su upravo u ovom uzrastu povrede u saobraćajnim nezgodama vodeći uzrok smrti. U našoj zemlji na godišnjem nivou u saobraćajnim nezgodama smrtno strada desetoro dece, dok je posebno zabrinjavajuća činjenica da je svako četvrto poginulo lice osoba mlađa od 30 godina. Deca najčešće stradaju kao pešaci ili putnici u vozilima.
Glavni uzroci saobraćajnih nezgoda su:
neprilagođena brzina,
nepoštovanje saobraćajnih propisa,
nevezivanje sigurnosnih pojaseva,
upotreba alkohola.
Prevencija, edukacija i podizanje svesti o rizicima i pravilnom ponašanju u saobraćaju ključni su koraci ka smanjenju broja povređenih i stradalih.
Mere bezbednog ponašanja u saobraćaju:
Vezivanje sigurnosnog pojasa za sve učesnike u saobraćaju i putnike u vozilima smanjuje rizik od teških povreda za oko 40–60%.
Upotreba dečijih autosedišta – sedišta za bebe, malu i stariju decu – veoma je efikasna u prevenciji smrtnih ishoda kod putnika u vozilima. Pravilno korišćena autosedišta smanjuju stopu smrtnosti prilikom sudara za 71% kod odojčadi i 54% kod male dece.
Prilagođena brzina kretanja – smanjenje prosečne brzine za 5% može dovesti do smanjenja broja ukupnih sudara za čak 30%.
Zabrana korišćenja mobilnih telefona tokom vožnje – upotrebom mobilnog telefona pažnja se smanjuje za oko 50%.
Zabrana vožnje u alkoholisanom stanju – vožnja pod dejstvom alkohola povećava rizik od sudara, kao i verovatnoću smrtnog ishoda ili teške povrede. Stroga primena zakona može smanjiti broj smrtnih ishoda na putevima za oko 20%.
Prilikom vožnje bicikla i motora obavezna je upotreba zaštitne kacige – kaciga smanjuje rizik od smrtnog ishoda za oko 40%.
Ukoliko se oseti umor, potrebno je prekinuti vožnju. Bolje je odmoriti nego rizikovati život.
Ulicu prelaziti isključivo na pešačkom prelazu i poštovati signalizaciju na semaforu.
Neophodno je nošenje zaštitnog fluorescentnog prsluka prilikom kretanja oko vozila na putu, kako biste bili uočljivi drugim učesnicima u saobraćaju.
Saobraćajni traumatizam, sa svojom visokom stopom smrtnosti, povređivanja i posledičnim invaliditetom, predstavlja veliki javno-zdravstveni problem. Prevencija povreda u saobraćaju podjednako je važna kao i prevencija hroničnih nezaraznih bolesti, poput oboljenja srca i krvnih sudova, malignih bolesti, dijabetesa i sl. Povrede u saobraćaju predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrtnosti i trajnog invaliditeta među mladima, kako u Srbiji, tako i u svetu.
Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja Republike Srbije, na teritoriji grada Šapca, u periodu od 2020. do 2024. godine:
- dogodilo se ukupno 2.908 saobraćajnih nezgoda, od kojih je 1.553 sa nastradalim licima;
- u saobraćajnim nezgodama poginulo je 61 lice, dok su teže i lakše povređena 2.233 lica;
- u posmatranom periodu povređeno je 177 dece, dok je dvoje dece izgubilo život u saobraćajnim nezgodama. Deca su najviše stradala u svojstvu putnika (78%);
- u saobraćajnim nezgodama poginulo je 11 mladih. Mladi čine 18% od ukupnog broja poginulih lica u saobraćajnim nezgodama. Mladi najčešće stradaju u svojstvu vozača (55%).
Glavni uzroci saobraćajnih nezgoda su:
neprilagođena brzina,
nepoštovanje saobraćajnih propisa,
nevezivanje sigurnosnih pojaseva,
upotreba alkohola.
Prevencija, edukacija i podizanje svesti o rizicima i pravilnom ponašanju u saobraćaju ključni su koraci ka smanjenju broja povređenih i stradalih.
Mere bezbednog ponašanja u saobraćaju:
Vezivanje sigurnosnog pojasa za sve učesnike u saobraćaju i putnike u vozilima smanjuje rizik od teških povreda za oko 40–60%.
Upotreba dečijih autosedišta – sedišta za bebe, malu i stariju decu – veoma je efikasna u prevenciji smrtnih ishoda kod putnika u vozilima. Pravilno korišćena autosedišta smanjuju stopu smrtnosti prilikom sudara za 71% kod odojčadi i 54% kod male dece.
Prilagođena brzina kretanja – smanjenje prosečne brzine za 5% može dovesti do smanjenja broja ukupnih sudara za čak 30%.
Zabrana korišćenja mobilnih telefona tokom vožnje – upotrebom mobilnog telefona pažnja se smanjuje za oko 50%.
Zabrana vožnje u alkoholisanom stanju – vožnja pod dejstvom alkohola povećava rizik od sudara, kao i verovatnoću smrtnog ishoda ili teške povrede. Stroga primena zakona može smanjiti broj smrtnih ishoda na putevima za oko 20%.
Prilikom vožnje bicikla i motora obavezna je upotreba zaštitne kacige – kaciga smanjuje rizik od smrtnog ishoda za oko 40%.
Ukoliko se oseti umor, potrebno je prekinuti vožnju. Bolje je odmoriti nego rizikovati život.
Ulicu prelaziti isključivo na pešačkom prelazu i poštovati signalizaciju na semaforu.
Neophodno je nošenje zaštitnog fluorescentnog prsluka prilikom kretanja oko vozila na putu, kako biste bili uočljivi drugim učesnicima u saobraćaju.
Zavod za javno zdravlje Šabac
Aktuelno
Najnoviji broj
21. maj 2026.
