Млади незадовољни, али слабо заинтерсовани за политику

Млада генерација у Србији, упркос томе што је незадовољна стањем у друштву, није заинтересована за политичка дешавања нити је вољна да учествује у јавним пословима, већ је, уместо тога, усредсредјена на свој приватни живот, закључак је студије о положају младих у Србији и другим земљама региона.

Интерпретација података је објављена у студији Фондације Фридрих Еберт, Млади у Србији 2018/2019. која је део регионалног истраживања обављеног у 10 земаља.

Студија се односи на младе у Албанији, Босни и Херцеговини, Бугарској, Хрватској, Косову, Македонији, Црној Гори, Румунији, Србији и Словенији .

Податке за Србију представио је истзраживачки тим Демостата а цело ситраживање доступно је на адреси хттпс://демостат.рс/ср/вести/истразивања/студија-о-омладини-србије-млади-у-србији-2018-2019/713.

Истраживање је показало да су млади забринути за будућност и финансијска питања, али су уједно и одлучни да, свако за себе, пронађу пут ка бољем животу, а многи од њих тај пут виде у исељењу у иностранство.

Млади сматрају да влада треба да смањи незапосленост, искорени корупцију и гарантује социјалну заштиту и људска права. Претварање ове „листе жеља“ у јасно дефинисан политички програм је политички задатак под окриљем социјалне државе и социјалдемократије, на које су млади људи веома пријемчиви, наведено је у закључцима студије.

Таква политика је, оцењује се у студији, више тематске него идеолошке природе, а значајан проценат младих припада некој врсти политичких "реалиста". Искорењивање корупције, питање Косова и европских интеграција главне су теме које изискују "велике резове" и тешке одлуке, али млади су се на неки начин ту позиционирали.

Прихватање европског идентитета, позитивно мишљење о стању демократских вредности у Европској унији и позитивни ефекти процеса приступања ЕУ указују на то да би јасно артикулисана представа о Европи пронашла потенцијално погодно тле међу младим људима, каже се у закључцима.

Изнад свега је потребна конзистентнија и свеобухватнија системска заштита и промоција демократских вредности у друштву. То би довело до већих политичких и економских постигнућа самог система, а тиме и до већег задовољства младих институцијама и стањем демократије, закључак је овог истраживања.

Премда постоје многе разлике међу младима према социодемографским варијаблама као што су пол, друштвено-економски положај и место становања, оне су мање изражене од сличности које међу њима постоје. Чини се да масовни медији и интернет успевају да у великој мери уједине њихове животне вредности и мишљења, каже се у закључцима.