Знани Иван и нови почетак

Један од најпрепознатљивијих вокала на српској музичкој сцени Иван Милинковић, направио је искорак ка соло каријери са новим нумерама у жељи да очува имиџ по којем га препознају, али и ширем слушалачком аудиторијуму понуди нешто другачије како би нотама повезао све генрације поклоника лепог звука. Публика ће на предстојећем концерту, 19. oктобра у Шабачком позоришту бити у прилици да чује нове нове нумере препознатљивог музичког квалитета, али у новом, другачијем руху.

Током деценија у групи „Легенде“ били сте препознатљив члан према коме је и група дефинисана, а истовремено сте били и Иван. Колико Вам то искуство значи у садашњој соло каријери, или је можда понекад „терет“?
Можда ће бити једна врста терета како кажете али су ипак све те године донеле много лепог по чему ме је јавност упознала. Разлог мог искорака у соло воде је моја давна жеља , а и опредељење, јер сам индивидуалиста да се певачки представим у много ширем стилском распону у коме ме публика не познаје. Моја жеља је да се у више музичких жанрова искажем, да нешто од нумера правим лично и да једноставно дефинишем нову фазу у мом професионалном животу. Рад са групом је иза мене, не осврћем се искрено на прошло већ размишљам и радим на новим песмама са тимом људи који су уз мене и верују ми.

За наступ у Шапцу одабрали сте назив „Вече са Иваном Милинковићем“, а не концерт. Да ли постоји посебан разлог и шта очекује поштоваоце Ваше музике 19. октобра у Шабачком позоришту?
Подразумева се да је концерт, али сам хтео да и самим називом направим пресек и отпочнем нову фазу представљања са свима који воле мој начин интерпретације.

Немогуће је све испланирати у животу, али када говоримо о професионалним плановима, какви су Ваши у блиској будућности?
Пре свега да приведем крају албум од осам нумера које су пажљиво биране, стилски различите и које ће бити срж мојих следећих наступа. Пет нумера је готово , а за четири су завршени и спотови. Ових дана поред прве две које су увелико на друштвеним мрежама и слушају се и гледају промовишем трећу, па четврту. Све оне ће бити на концерту како у Лозници (16.октобра), тако у Шапцу (19.октобра), Љубовији (29.октобра) и свим наредним наступима.
Поред мог представљања публици и дружења на концертима у плану су ми и аплицирања за неке можда светске фестивале етно музике где бих представио пар својих нових нумера које су рађене као етно садржај, али у савременом аранжману.

Поседујете препознатљив глас и музички стил. Колики је изазов за уметника да остане аутеничан, признат, поштован на музичкој сцени, али и да „пронађе пут“ до публике?
Увек је изазов али управо као певач сам ту да свима који ме знају у једном или пар стилова освестим извођењем да ми јако добро ако не и боље леже још неки жанрови. Наравно да не можете изневерити публику која вас прати тиме што ћете ући у нешто што вам не лежи и што би за њих било страно у вашем извођењу. Тиме ми је изазов већи.

Недавно сте објавили нове нумере које прате видео спотови. У којој мери остајете верни свом музичком стилу, а колико припремате нешто жанровски другачије?
Мислим да су све другачије од онога што сам радио раније, ако нека има сличности то је утисак слушалаца на који имају право. Свако доживљава све на свој начин, тако и то. Као што сте рекли да имам препознатљив вокал тиме ће неким слушаоцима све ново што певам имати сличности са радом у групи јер их вокал сугестивно упућује да тако мисле, иако је другачији и стил и аранжмани. Остаје као и увек на публици да да своју коначну оцену.

Шта Вас је одвело ка оперском певању у образовању и због чега сте се касније определили за промену? Да ли је тешко изаћи из сигурне зоне, чак и када је успех загарантован?
Оперска музика је била једна фаза у мом животу чиме сам показао да се према мом гласу и певању односим врло одговорно размишљајући о развоју на професионалном нивоу. Љубав према уметничкој музици је била пресудна у тадашњем мом опредељењу. Свуда у свету се највише цене управо певачи који су музичким школовањем и усавршавањем само надградили свој таленат. Такви су увек у мањини, јер већина сматра да је довољно узети микрофон. То је и код нас већ дуго присутно и зато и има свачега што је некада када су постојали устаљени и јаки критеријуми било незамисливо. Мени је сцена и глума врло блиска тако да сматрам да сваки певач који има више тих садржаја и влада њима је једна комплексна уметничка личност.

На Космају сте изградили викендицу. Да ли је то Ваша посебна оаза, мали део раја у који сте уткали посвећеност и време, отклон од градског окружења где стварате?
Питањем сте управо дали срж мог одговора. То је последица жеље да имам своје прибежисте од свега што данас човеку у овом лудом темпу узима од нормалног и уравнотеженог живота. На мом имању и када радим ја одмарам, ресетујем се што би рекли у новом жаргону, "пуним батерије" за све на чему радим и што ме очекује убудуће.

Свуда у свету се највише цене управо певачи који су музичким школовањем и усавршавањем само надградили свој таленат. Такви су увек у мањини, јер већина сматра да је довољно узети микрофон.