14. новембар 2019.14. нов 2019.
"УБИЦЕ ЖЕНА СЕ НЕ КАЈУ" За деценију убијено 320 жена
Насиље према женама у Србији не опада, за једну деценију убијено је више од 320 жена, више од 400 деце постали су сирочићи, а истраживања показују "да се убице не кају", и да је највећи проблем непријављивање насиља, речено је данас на конференцији за "Спречавање и искорењивање фемицида у Србији".
- Из разговора које смо обавили са онима који су осуђени за убиство жене, закључили смо да нема кајања и ако се кају, како кажу, то је из разлога што су упропастили, изричито, своје животе - рекла је представница женског истраживачког центра за едукацију и комуникацију Невена Петрушић.
Државни секретар Министарства унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић указала је на велики проблем да, иако жртве могу насилника анонимно да пријаве, у већини случајева оне то не раде, чак ни њихова околина.
- У 2018. години имали смо 34 случаја убијених жена, а чак за њих 27 полиција није имала пријаве насиља у породици. Тенденција се наставља и ове године, у 28 случајева убистава, у 17 случајева није било ранијих пријава насиља - навела је Поповић Ивковић.
Она је навела да жртве нису само емотивне партнерке, већ и мајке, баке, ћерке, а оно што највише застрашује јесу начини на која су убиства почињена.
- Почионици на најсуровије начине убијају жене. Према нашим подацима, они користе ножеве, физичку снагу, чекиће, шипке, па и ловачке пушке како би убили жену, маћеху, баку, чак и бебу, односно ћерку. Насилник када донесе одлуку да убије, он ће то и учинити - поручила је Поповић Ивковић.
Истраживање о фемициду, које су спровели Женски истраживачки центар за едукацију и комуникацију и ФемПлатз, рађено је три године и кроз њега су анализиране правоснане судске пресуде за убиства ена у Србији.
- У одређеном броју случајева жене су пријавиле насиље, а институције нису благовремено реаговале. Показало се да, чак и када је насилник био раније кажњен, није променио своје понашање. Ми немамо програм за рад са насилницима, који би обезбедили да се трајно измени њихово понашање. Када је реч о судским поступцима, ефикаснији је рад судства него тужилаштва - истакла је Невена Петруић.
Истраживање је потврдило да су злостављачи различитих занимања, факултетског образовања и њих све везује, како каже Петруић, исти образац, опсесивно контролишу своје партнерке и жене, и то је модел по којем се препознају.
- Најчешће, окидач за убиство представља тренутак када жртва пожели да напусти насилника - испричала је Петруић.
Државни секретар МУП навела је да је то министарство спровело бројне активности.
- Међу њима су обука службених лица, наруквице за жртве и насилнике које ће бити уведене у наредне три године кроз пројекат 'Унапређење безбедности жена у Србији', а који спроводи Агенција уједињених нација за родну равноправност у Србији (УН Њомен), у сарадњи са МУП-ом, а уз финансијску подрку Норвешке - закључила је Биљана Поповић Ивковић, која је подсетила да жртве насиља у породици насилнике могу да пријаве анонимно и бесплатно позивом на број 0800100600.
- Из разговора које смо обавили са онима који су осуђени за убиство жене, закључили смо да нема кајања и ако се кају, како кажу, то је из разлога што су упропастили, изричито, своје животе - рекла је представница женског истраживачког центра за едукацију и комуникацију Невена Петрушић.
Државни секретар Министарства унутрашњих послова Биљана Поповић Ивковић указала је на велики проблем да, иако жртве могу насилника анонимно да пријаве, у већини случајева оне то не раде, чак ни њихова околина.
- У 2018. години имали смо 34 случаја убијених жена, а чак за њих 27 полиција није имала пријаве насиља у породици. Тенденција се наставља и ове године, у 28 случајева убистава, у 17 случајева није било ранијих пријава насиља - навела је Поповић Ивковић.
Она је навела да жртве нису само емотивне партнерке, већ и мајке, баке, ћерке, а оно што највише застрашује јесу начини на која су убиства почињена.
- Почионици на најсуровије начине убијају жене. Према нашим подацима, они користе ножеве, физичку снагу, чекиће, шипке, па и ловачке пушке како би убили жену, маћеху, баку, чак и бебу, односно ћерку. Насилник када донесе одлуку да убије, он ће то и учинити - поручила је Поповић Ивковић.
Истраживање о фемициду, које су спровели Женски истраживачки центар за едукацију и комуникацију и ФемПлатз, рађено је три године и кроз њега су анализиране правоснане судске пресуде за убиства ена у Србији.
- У одређеном броју случајева жене су пријавиле насиље, а институције нису благовремено реаговале. Показало се да, чак и када је насилник био раније кажњен, није променио своје понашање. Ми немамо програм за рад са насилницима, који би обезбедили да се трајно измени њихово понашање. Када је реч о судским поступцима, ефикаснији је рад судства него тужилаштва - истакла је Невена Петруић.
Истраживање је потврдило да су злостављачи различитих занимања, факултетског образовања и њих све везује, како каже Петруић, исти образац, опсесивно контролишу своје партнерке и жене, и то је модел по којем се препознају.
- Најчешће, окидач за убиство представља тренутак када жртва пожели да напусти насилника - испричала је Петруић.
Државни секретар МУП навела је да је то министарство спровело бројне активности.
- Међу њима су обука службених лица, наруквице за жртве и насилнике које ће бити уведене у наредне три године кроз пројекат 'Унапређење безбедности жена у Србији', а који спроводи Агенција уједињених нација за родну равноправност у Србији (УН Њомен), у сарадњи са МУП-ом, а уз финансијску подрку Норвешке - закључила је Биљана Поповић Ивковић, која је подсетила да жртве насиља у породици насилнике могу да пријаве анонимно и бесплатно позивом на број 0800100600.
Бета
Актуелно
Најновији број
18. април 2024.
