Инфо

Берза

  • aero 924 ▲ 0,43%
  • alfa 26.495 ▲ 6,73%
  • amso 800 ▼ -11,11%
  • dinnpb 6.295 ▲ 4,88%
  • infm 1.000 ⚫ 0,00%
  • jesv 6.800 ▲ 13,30%
  • kmbn 2.260 ▲ 0,44%
  • kmbnpb 800 ▲ 6,67%
  • kopb 7.100 ▲ 1,41%
  • lklg 1.200 ▲ 4,35%
  • mtlc 1.790 ▼ -0,56%
  • niis 605 ▲ 0,83%
  • rso1467 108,52 ▲ 0,27%
  • rso1491 137,90 ▼ -0,56%
  • rso18174 120,96 ▲ 3,13%
  • tgas 13.000 ⚫ 0,00%
  • vinz 450 ▲ 10,29%
  • zisr 3.300 ⚫ 0,00%
(8. април 2020.)
СЛОБОДАН СИМИЋ ЧУЉА

Кад су цветале Мачвине бебе

Младост поклонио Фудбалском клубу “Мачва” у Богатићу за који је играо 14 година. Једном боем, увек такав
Кад су цветале Мачвине бебе
У новогодишњој анкети једног локалног листа изабран је за најбољег фудбалера богатинске “Мачве”, свих времена. Победио је захваљујући гласовима “фудбалског народа” и због тога је веома срећан. То му је била једина и најдража награда у фудбалском животу, коме је поклонио младост.

Слободан Симић из Богатића, о коме је реч, међу Мачванима љубитељима фудбала, познатији по надимку Чуља, свет је први пут угледао 28. 08. 1945. године. Школовао се неко време у Бијељини, где је и започео фудбалску каријеру у тамошњом “Раднику”. Углавном лети, долазио је у Богатић, где је наступао за екипу “Младост” из Светог поља (дружину тада чувеног Луна). Познанство са легендарним економом Фудбалског клуба “Мачва” у Богатићу, Миланом Ловчевићем Кесегом, доводи га у ову екипу. Присећа се да је то био септембар, данас давне 1960. године.

- Шест месеци сам тренирао у Фудбалском клубу “Слобода” из Тузле, а после одслужења војног рока неко време играо за Фудбалски клуб “Срем” у Сремској Митровици. Љубав према Мачви била је најјача и вратио сам се у завичајно гнездо, каже Симић у специјалном разговору за “Глас Подриња”.

У “Раднику” му је први тренер био Коста Томашевић, некад чувени голгетер београдске “Црвене звезде”. У “Срему” Варагић и Арановић, док највише памти признатог фудбалера и дугогодишњег учитеља ове вештине Димитрија Стефановића Дишу, који има велике заслуге за његов фудбалски напредак.

- Нисам водио никакву евиденцију, али нема сумње да сам за “Мачву” одиграо између 500 и 600 утакмица. Први наступ имао сам 1960. године, када сам наступио за први тим у мечу против “Младости” из Прњавора. Победили смо (4:1), а ја сам постигао два гола. Опроштајни наступ у дресу “Мачве” одиграо сам 1974. године против омладинске репрезентације Југославије, сећа се популарни Чуља.

Најдраже победе у вољеном клубу, где су му саиграчи били исто веома талентовани, била је она против Лознице на гостовању од 1 према 0 и успех “Мачве” у Убу, против “Јединства” (8:0).

Најтеже је било у сусрету против Фудбалског клуба “Смедерево” (данашњи “Сартид”), када су победили (2:0) и остали у тадашњој Српској лиги.

Слободан је био велики боем међу фудбалерима. То му је много сметало у фудбалској каријери и касније тренерском позиву у овој, како воле да кажу најважнијој споредној ствари у животу. За њега кажу да је осим легенда мачванског фудбала, изузетно честит човек. Бољи познаваоци фудбала у овом крају тврде да је могао постићи много више, али он се задовољава изузетно добром сарадњом са људима коју постиже свугде, а посебно у својој омиљеној “Амбасади” (кафани у Богатићу). Имун је на сва могућа признања која је заслужио, а није добио. С друге стране најдражи су му гласови фудбалског народа, којима и сам припада. А кад су му уручивали скромну плакету, у анкети омиљеног листа, (гласао фудбалски народ) кратко је прокоментарисао уз велику захвалност да познаје и бар пар других исто тако заслужних фудбалера “Мачве” у Богатићу.
Љ.Ђ.

Најновији број

28. мај 2020.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa