Сви погледи упрти у небо

Наша пољопривредна производња из године у годину може бити у јако критичном стању. Дешава се и то да ми ако сада немамо род немамо шта да посејемо следеће године. Јако су варјабилни климатски услови. Мислили смо у једном тренутку и шта ће бити са пшеницом када су почеле високе температуре у тренутку када је она требала да налије зрно, али је успела да превазиђе те топле дане, након чега је пала киша која је допринела наливању зрна. Међутим за пролећне усеве критичан је период да ли ће уопште доћи до оплодње и да ли ће се формирати принос

Јун без капи кише донео је доста проблема пољопривредним произвођачима. Жито је једино добро родило, али је кукуруз остао без влаге када му је најпотребнија, а није боље ни соји и сунцокрету. Такође и воће ове године има лош принос, што се може видети и по ценама на пијацама и у маркетима.

Кукуруз, соја и сунцокрет у проблему
-Што се тиче ратарских култура, веома је тешка ситуација, посебно сада када су кукуруз, соја, сунцокрет у фазама када треба да формирају регенеративне органе, значи у фази цветања и доношења плода. Суша јако утиче на фазе развоја. Када у појединим фазама развоја ови пролећни усеви не добијају довољно влаге, у једном тренутку долази до стагнирања, тако да биљка не може да се адекватно развије кроз све фазе, односно плод који треба да се формира, каже Гордана Рехак, саветодавац за ратарство Пољопривредне стручне и саветодавне службе Шабац.

Фото: "Глас Подриња"

Наводи да су прихрану и друге агротехничке мере пољопривредници добро урадили, али да биљка то не може да искористи на прави начин услед недостатка влаге. Постоји бојазан колики ће уопште бити принос кукуруза.

Приноси ће бити добри само код оних који наводњавају, али је код нас јако мали проценат таквих парцела

-Што се тиче уношења ђубрива и агротехнике коју су пољопривредни произвођачи урадили, то је на задовољавајућем нивоу, без обзира на све потешкоће које су имали у пролеће када су требали да припреме усеве и парцеле за сетву, пошто је био кишни период. Тада су ипак успели да све одраде, али што се тиче прихране коју су унели биљка не може да је усвоји јер нема влаге. Веома је тешка ситуација за соју, за кукуруз који је већ почео да метличи, почео је да се формира. Да би дошло до опрашивања потребна је и влага и температура у једном периоду. Забринути смо и ми и пољопривредни произвођачи да ли ће уопште доћи до формирања клипа, да ли ће се оплодити неко зрно и колики ће принос бити. Један дужи перио нема влаге и заиста се питам како кукуруз успева да остане зелен и како се брани од високих температура, које утичу на испаравање воде из листова, каже Рехак.

Наводи да ће приноси бити добри само код оних који наводњавају, али да је код нас јако мали проценат таквих парцела. Такође, каже да ће нешто боље бити и уз Дрину, због високих подземних вода и у Посавотамнави уз реке.

Жао ми је што Министарство уопште не доприноси томе да се формирају делови где ће се поставити пумпе за наводњавање. Наша пољопривредна производња из године у годину може бити у јако критичном стању. Дешава се и то да ми ако сада немамо род немамо шта да посејемо следеће године. Јако су варјабилни климатски услови. Мислили смо у једном тренутку и шта ће бити са пшеницом када су почеле високе температуре у тренутку када је она требала да налије зрно, али је успела да превазиђе те топле дане, након чега је пала киша која је допринела наливању зрна. Међутим за пролећне усеве критичан је период да ли ће уопште доћи до оплодње и да ли ће се формирати принос, каже Гордана Рехак.

Суша и тропске температуре кобне за воће
Воће је такође у лошој ситуацији. Због неповољних временских прилика смањује се принос, квалитет плода је знатно лошији, а постоји могућност чак и сушења читавог стабла.

-Недостатак влаге чак може да се надомести. Ми у Мачви имамо доста под засадима воћа, зато што је воће скупље, а има могућност наводњавања. Међутим, недостатак влаге у комбинацији са тропским температурама је много већи проблем. Скоро све воћне врсте које се код нас гаје издржавају температуру до 35 степени. Све температуре преко тога доводе до престанка физиолошких процеса у биљци, биљка бива у стресу и почиње да одбацује плодове, посебно ако нема могућност наводњавања. Такође се дешава да из плодова пред бербу почиње да се повлачи течност како би биљка преживела, а у плодовима је до 85 одсто воде. Слабији је и пораст младара и формирање родног потенцијала за наредну годину, као и складиштење хранљивих материја у коренов систем да би биљка боље поднела зиму. Тако биљке буду и склоније измрзавању него иначе. Поред тога, директно сунце ствара ожеготине, како на листу, тако и на плоду и тај плод више није за конзум него само за прераду, наводи Милорад Јоцковић, саветодавац за воћарство ПССС Шабац.

Коштичаво воће више подноси недостатак влаге и више температуре, док јабучасто тражи већу количину падавина, те да се код нас углавном јабучасто и јагодасто воће наводњава

Објашњава да коштичаво воће више подноси недостатак влаге и више температуре, док јабучасто тражи већу количину падавина, те да се код нас углавном јабучасто и јагодасто воће наводњава. Помоћ су и аминокиселине и засењивање.

-Решења су, до неког, момента заливни системи, поред тога коришћење аминокиселина које служе за стресне ситуације и које потпомажу биљци да то превазиђе, као и мреже за засену. Противградне мреже имају вишеструку улогу, не само да штите од града него праве и засену од директног сунца. Министарство за све то даје подстицаје, недостатак је што цену производа не може нико да гарантује, јер зависи од светског тржишта и тренутног тржишта у земљи, наводи Јоцковић и додаје да количина падавина код нас остаје, од 400 до 600 милиметара годишње, али је лош распоред и све чешће имамо проблем са невременом што заједно ствара велике проблеме воћарима који ни у осигурање немају много поверења.

Пре закључења овог броја коначно је пала и киша. Наредни дани ће показати колико је помогла жедним биљкама.

Глас Подриња/ Милица Миајловић