ПОГОРШАНА АТМОСФЕРА У КОЈОЈ РАДЕ НОВИНАРИ

Муижниекс је на конференцији за новинаре, на крају четвородневне посете Србији, изјавио да је атмосфера у којој раде новинари много лошија него што је била приликом његове претходне посете 2015. године.
"Против новинара се воде кампање блаћења, политичари новинаре називају издајницима, плаћеницима и страним агентима", рекао је Муижниекс, истакавши да је за њега кључно да се нађу особе које прете и нападају новинаре.
Комесар Савета Европе је рекао да је током посете увидео да у ставу о слободи медија постоји огроман јаз и поларизација између власти, и цивилног сектора и медија.
То се делом може објаснити тиме што су новинари "фрустрирани резултатима дијалога" с властима, рекао је Муижниекс и додао да новинари желе да виде резултате свог ангажовања у дијалогу. и утицај својих предлога на документе и понашање владе. То се међутим, навео је, не дешава у довољној мери.
Подсетивши да је приликом посете пре више од две године био задовољан увођењем пројектног финансирања медија, Муижниекс је рекао да је сада чуо много критике тог система због нетранспарентности доделе средстава. Чуо је и да они који добијају средства, не поштују увек новинарски етички кодекс, и не раде у јавном интересу.
Муижниекс је рекао да приватизација медија није завршена, и да је довела до већег степена несигурности у медијима који су у Србији у посебно тешкој ситуацији не само због економске кризе, него и због мера штедње и приватизације.
О новинској агенцији Тањуг Муижниекс је рекао да је "у демократији проблематично постојање државног власништва у медијима".
"Свуда видим доста пропаганде, чак и у комерцијалним медијима, тако да нам таква пропаганда није потребна у државним медијима", рекао је Муижниекс.
Додао је да је друго питање када се ради о јавном сервису, за који је кључно да буде независан, плуралистички и адекватно финансиран.
"Али, нико није сугерисао да је Тањуг државна новинска агенција", рекао је Муижниекс.
Комесар Савета Европе је рекао да у Србији, за разлику од других земаља у којима је био, није добио много критика и притужби на законодавни оквир у вези с медијима, и да овог пута нико није говорио о хаковању сајтова и блокирању медијског садржаја, као 2015. године.
Похваливши рад повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Муижниекс је рекао да он олакшава рад истраживачких новинара, али да је приступ информацијама и даље отежан.
Муижниекс је критиковао владу Србије што не поштује препоруке тог повереника, а Скупштину Србије што не разматра његове извештаје.
"Један од начина да се побољша стање је да влада на систематски начин одговара на упозорења објављена на платформи Савета Европе за зашиту безбедности новинара. Реаговање на упозорења би био знак добре воље с њихове стране, и могло би да помогне да се изгради мост између владе и скептичних посленика медија", рекао је Муижниекс.
Додао је да је Влада Србије до сада одговорила на свега четири од 12 упозорења објављених на платформи Савета Европе.
Муижниекс је рекао да је у Министарству унутрашњих послова у разговору о нападима на новинаре добио одговор да новинари морају одмах да пријаве нападе на новинаре, а "не две седмице касније када не могу да спроведу адекватну истрагу".
"Њихов став је изгледа да новинари треба боље да се упознају са законом. Ја предлажем да рад полиције треба да буде транспарентнији о томе докле су дошли у истрагама, тако да не постоји сумња у њихову спремност да нађу починиоце", рекао је Муижниекс.