Дан када нас је напустио велики Стојан

Познати српски политичар, дипломата, књижевник и правник, односно један од најпознатијих наших суграђана Стојан Новаковић преминуо је на данашњи дан пре 106 година. У вихору Великог рата, 18. фебруара 1915. године у Нишу где је било седиште Владе у том периоду.

Стојан Новаковић је једна од најзначајнијих дипломата, политичара, реформатора школства, просветних радника, историчара у историји Србије. Био је најбољи ђак ниже гимназије у свом Шапцу, а потом одлази у Београд где гради даљи живот и каријеру, кроз вишу гимназију и Лицеј (одсек за право).

Професионалну каријеу започео је као просветни радник, а потом улази у Владу Јована Ристића. Као Министар просвете спровео је реформе које су и данас присутне, као што је подела гимназије на природни и друштвени смер. Није, био школован у иностранству, али је Новаковић био научник светске репутације, цењен као историчар у Бечу, Минхену, Берлину и Паризу. Један од предводника критичке школе српске историографије.

Како је наведено на википедији дипломатску каријеру започео је првом мисијом у Цариграду која је трајала седам година (од 1885. до 1892). По повратку је постао председник Државног савета да би, након три године, 1895—1896. постао председник једне од дуговечнијих дванаест влада за време владавине краља Александра Обреновића. Пад Владе поново одводи Новаковића у дипломатију, посланик је у Цариграду до 1900, затим краткотрајно у Паризу, па до 1905. у Петрограду где је и пензионисан. То је, ипак, био крај само дипломатске каријере Новаковићеве.

Новаковић је био на челу концнентрационе владе у време велике анексионе кризе. Бавио се књижевношћу, преводилаштвом, био је управник Народне библиотеке.