Проширује се листа послова у Србији за које послодавац може ангажовати повременог радника

Нацрт закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским и другим повременим пословима у Србији предвиђа да послодавац може да евидентационом пријавом ангажује повремене раднике у грађевинарству, угоститељству, информисању, уметности забаве и рекреације, креативним индустријама, чувању деце и одраслих, одржавању хигијене.

Осим у пољопривреди, где се већ примењује сличан закон, јер се низ послова дефинише поједностављеним ангажовањем од сетве, жетве, брања воћа, неге стоке, такав третман би, како је предложено, требало да добију и радници у грађевинарству на пословима припреме градилишта, преносу алата, ручном копању, истовару, утовару...

Нацртом закона, које је припремило Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у угоститељству поједностављени су послови шанкера, бармена, конобара, кувара, собарице, перача судова, а у туризму туристички водичи и пратиоци.

У сектору информисања и комуникација поједностављеним пословима се сматра аудио-
визуелна продукција, посао статиста, возача, реквизитера.

Повремени радници у сектору уметност, забава и рекреација моћи ће да се запошљавају на пословима организације догађаја, промоцији, цепању карата, одржавању хигијене, помоћним пословима за потребе технике и сценографије.

Послодавац може да ангажује радника у тим секторима на повременим пословима највише 180 дана у току календарске године, или највише 15 дана месечно, а истог радника најдуже до 120 дана годишње. Радник, како је предвиђено, има право на паузу у току рада од 15 до 45 минута, зависно од дужине радног времена, али не и на годишњи одмор.

На повременим пословима може да се ангажује и запослени радник са непуним радним временом до пуног радног времена.

И запослени радник са пуним радним временом може да се ангажује и на повременим пословима, али најдуже до једне трећине пуног радног времена.

Послодавац је дужан да преко посебног информационог система, повезаног са Пореском управом, пријави радника сваког радног дана до десет сати пре подне за прву смену и од 13 до 15 сати за поподневну смену.

Радно време траје, како предвиђа Нацрт, осам сати, а највише 12 са прековременим радом, а ако радник ради један од предвиђених дана у недељи за одмор има право на слободан дан.

Послодавац је дужан да привременог радника, пре ступања на рад, упозна са пословима које ће обављати, местом рада, очекиваним трајањем рада, условима за његову безбедност, радним временом, паузом, недељним одмором и висином накнаде без пореза и доприноса, односно условима рада.

Ступањем радника на посао, како се наводи у Нацрту, по евиденционој пријави послодавца, коју му доставља у електронском облику, или одштампану, "сматраће се да је радник прихватио услове рада и да је тиме закључен уговор".

Послодавац је дужан да раднику плати накнаду за сваки започети сат рада, као и порезе и доприносе.

Накнада, без пореза и доприноса обрачунава се по радном сату, најмање у износу минималне цене рада, а исплаћује се на крају дана или другом уговореном року. Ако послодавац не одјави радника до следећег дана до десет сати дужан је да му плати накнаду.

Радник има право на здравствено осигурање само у случају повреде на раду или професионалног обољења.

Радник се, ангажовањем на повременим пословима, не искључује са евиденције незапослених, не губи право на породичну пензију или финансијску подршку породици.

Стопа пореза за пензијско и инвалидско осигурање је 25,5 одсто, а за здравствено осигурање у случају повреде или професионалног оболења два одсто "на основицу у висини тридесетог дела износа најниже месечне основице доприноса".

Потпредседник Већа Савеза самосталних синдиката Србије (СССС) Зоран Михајловић рекао је за Бету да је проблематично више ствари, а пре свега што је листа сектора повремено ангажованих радника значајно повећана и што ће инспекција тешко препознати све послове за које је предвиђена могућност повременог ангажовања.

Он је рекао да ће се тешко направити шифрарник за повремене послове и да ће у случају да се предложена решења усвоје у неизмењеном облику закон ће тешко бити спроводив у пракси.

"Повећава се радно ангажовање у више сектора, које је, како је предвиђено, ван радног односа и без уговора о раду", рекао је Михајловић.

Додао је да послодавац усмено саопштава које су обавезе радника и који су ризици од повреде на раду.

Михајловић је рекао да не види какав ће бити интерес послодавца да ангажује повремене раднике према том закону, ако буде усвојен, када неће имати пореска ослобађања на износе минималне зараде до 18.000 динара.

У Нацрту закона, према његовим речима, "има много небулозних решења, па ће ангажовање на повременим пословима личити на преузимање радника испред Вуковог споменика у Београду" где их послодавци годинама налазе ради обављања одређених послова.

Истакао је да је мотив за израду Нацрта закона о поједностављеном радном ангажовању на сезонским и другим повременим пословима највероватније био да се на неки начин легализује рад гађевинских радника који се упошљавају на црно, па и странаца и миграната који су у значајном броју упослени на изградњи насеља "Београд на води".