Безбедност на раду нису папири у регистратору

Акценат је на самој примени законских одредби у пракси

Нови Закон је донет 2023. године а ступио је у пуном обиму на снагу 7. маја ове године. У јануару су донети и подзаконски акти али је њихова примена пролонгирана на годину дана. Они битно и не утичу на законске одредбе већ се у највећој мери односе на документацију којом се суштински баве лица односно саветници за безбедност и здравље на раду.

За Глас Подриња о овој теми која се тиче свих запослених и послодаваца, нарочито оних чије је радно место дефинисано са повећаним ризиком, говори дипл. инг. Владимир Јанковић, саветник за безбедност и здравље на раду.

Смањење ризика приоритет
Кључне новине новог Закона о безбедности и здрављу на раду укључују прецизније дефинисање обавеза у вези са проценама, уведени су нови прописи које се односе на радно место возача, унете су поједине олакшице које се тичу лекарских прегледа. Највећи проблем у овој области јесте што се и даље, када говоримо о послодавцима, све своди на попуњавање документације, доношење Аката, односно испуњавање форме. Сама суштина, у пракси, показује да је су безбедност и здравље на раду на јако ниском нивоу. Док се не деси повреда на раду, не постоји свест шта је потребно и шта је њихова обавеза коју морају да испуне и примене како би смањили ризик. Заштитна опрема је на врху онога што се слабо примењује. Послодавци на то гледају као непотребан финансијски трошак па тако није редак случај да запослени у својој обући и гардероби ради. Други проблем јесте увоз опреме а претежно је реч о машинама које немају потребну пропратну документацију или није усаглашена са свим Законима. Такође, не постоје ни комплетне заштитне направе које би штитиле саме запослене.

Одговорност и на послодавцу и на раднику
Одговорност запослених је негде чак и већа од одговорности послодаваца. Радници и даље као одговорне за сваку повреду на раду виде послодавца. Међутим, и до 90 одсто повреда су узрок непажње самог запосленог. Издвојићу један од случајева где је возач виљушкара не пазећи на запослене около прешао преко ноге другом колеги где је и поред предузетих свих мера заштите на раду, узрок била чиста непажња. Има доста сличних случајева. Одговорност је на обе стране.

Радно место са повећаним ризиком
Уколико се на основу Акта о процени ризика, а овај документ мора да буде израђен за свако радно место, процени да је место са повећаним ризиком, први корак јесте интерна обука запосленог коју води лиценцирано лице за послове безбедности и здравља на раду. Следећи корак јесте лекарски преглед који се дефинише у сарадњи са Службом медицине рада, односно добијамо мишљење које услове радник мора да испуни како би могао да ради на том радном месту. После лекарског прегледа обавља се додатна обука уколико је рецимо у питању рад на машинама и тек онда може да почне са радом. Пре свега тога, потврду о исправности и испуњености услова мора да има и сама машина и то је једна од новина коју дефинише Правилник новог Закона, да скоро све машине подлежу обавезном прегледу.

Нови Закон је доста усаглашен са оним у земљама Европске уније. Свест код послодаваца али и радника је оно на чему мора да се ради не када до повреде дође, него како би се могућност да се она деси, свела на минимум

Повреде на раду
Рад на грађевини је при врху лествице забележених повреда на радном месту. Постоји Правилник који регулише рад на градилишту који се, у пракси, на великим градилиштима поштује али не и на оним мањим која су необезбеђена, немају координаторе за безбедност и здравље на раду. Долази нам период са јако високим температурама. Србија нема законску регулативу према којој би у најтоплијем делу дана забранила рад, већ је све на нивоу препоруке.

Свако правно лице мора да има саветника за безбедност
Саветник за безбедност може бити неко из редова запослених уз одређене услове и обуку, а сваки послодавац може ангажовати и лиценцираног саветника за безбедност и здравље на раду. Свако радно место подлеже обавези да има урађен Акт о процени ризика. Посао саветника иако је веома сложен и одговоран посао, јесте наједноставније речено усмерен на то да се смањи број повреда на раду. Број настрадалих на радном месту је смањен у односу на претходне године. Инспекције су доста ажурније, део који је унет у Закон а тиче се казнених одредби је пооштрен.

Права запослених
Радник има право да одбије да ради уколико нису примењене све мере за безбедан и здрав рад, али нема право да оде са радног места. Он мора да остане на послу у оквиру свог радног времена и да сачека да се стекну услови односно отклоне недостаци који би утицали на безбедно одвијање рада.

Глас Подриња/ Славица Гајић