18. мај 2021.18. мај 2021.
Фото Бета
Радовић: Род малина у Србији биће упола мањи од просечног
Род малина у Србији ће ове године, према тренутним проценама, бити упола мањи од просечног од 83.000-84.000 тона јер су због вишегодишње ниске цене малињаци запуштени, рекао је данас председник Асоцијације произвођача малина и купина Добривоје Радовић.
Он је за Бету рекао да се ове године очекује укупан принос малина у Србији од око 40.000 тона, а да под малинама од 25.000 хектара, колико статистика региструје, нема ни 13.000-14.000 хектара.
"Малињаци су запуштени и захватила их је болест због несертификованог садног материјала који је јефтино купован 2016. и 2017. године када су обнављане плантаже и ниских откупних цена", казао је Радовић.
Подсетио је да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије покренуло иницијативу да се обнове плантаже малина и субвенционише 90 одсто од цене сертификиваног садног материјала.
Радовић је рекао да је ове године велика потражња малина и да би их куповали, како Турска, тако и скандинавске земље јер је пала производња и у свету.
У Чилеу, који спада међу највеће произвођаче малина и где се завршава берба, принос је, како је рекао, мањи 55 одсто, а производња је пала и у Пољској која је такође међу пет највећих произвођача у свету.
Радовић је рекао да су због "багателних" цена смањене површине засађене купином са око 6.500 хектара на приближно 1.300 хектара.
"Купине су прошле године откупљиване по ценама од 30 до 60 динара по килограму, а сада су их изнели из хладњача и продају по 200 до 250 динара и нико не пита да ли су платили порез на екстрапрофит и шта ради антимонополска комисија", рекао је Радовић.
Додао је да малине још нису цветале и да су до сада већ оштећене лошим временским приликама, а да је неизвесно и шта ће се догодити до бербе.
Осигуравајуће куће, према његовим речима, ништа нису промениле у политици осигурања, рокови осигурања су померени да би се избегао период мразева и нуде јефтине полисе од којих не може да се очекује реална надокнада штете у случају непогода.
Стручњак за јагодасто воће Александар Лепосавић рекао је да је производња малина у Србији, али и у свету у кризи.
"У Србији под малином, према статистичких подацима, има 24.000 хектара што није тачно. Манипулише се подацима и о површинама и о количинама тог произведеног воћа", рекао је Лепосавић.
Додао је да су купци ове године у Србији због смањене понуде малине почели већ сада да уговарају испоруке према прошлогодишњим уговорима који нису реализовани, а што ће утицати на смањење количина малине у понуди из Србије.
Истакао је да су у производњи малина у Србији пре више година направљене грешке и да "радна тела која су 2018. године, укључујући и Савет за малину, сачињена од некомпетентног стручног и нерепрезентативног произвођачког и прерађивачког кадра".
"Радна тела која су формирана тада нису значајније мењана и до сада нису ништа урадила на унапређењу производње малина у Србију", рекао је Лепосавић.
Извор Бета
Он је за Бету рекао да се ове године очекује укупан принос малина у Србији од око 40.000 тона, а да под малинама од 25.000 хектара, колико статистика региструје, нема ни 13.000-14.000 хектара.
"Малињаци су запуштени и захватила их је болест због несертификованог садног материјала који је јефтино купован 2016. и 2017. године када су обнављане плантаже и ниских откупних цена", казао је Радовић.
Подсетио је да је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Србије покренуло иницијативу да се обнове плантаже малина и субвенционише 90 одсто од цене сертификиваног садног материјала.
Радовић је рекао да је ове године велика потражња малина и да би их куповали, како Турска, тако и скандинавске земље јер је пала производња и у свету.
У Чилеу, који спада међу највеће произвођаче малина и где се завршава берба, принос је, како је рекао, мањи 55 одсто, а производња је пала и у Пољској која је такође међу пет највећих произвођача у свету.
Радовић је рекао да су због "багателних" цена смањене површине засађене купином са око 6.500 хектара на приближно 1.300 хектара.
"Купине су прошле године откупљиване по ценама од 30 до 60 динара по килограму, а сада су их изнели из хладњача и продају по 200 до 250 динара и нико не пита да ли су платили порез на екстрапрофит и шта ради антимонополска комисија", рекао је Радовић.
Додао је да малине још нису цветале и да су до сада већ оштећене лошим временским приликама, а да је неизвесно и шта ће се догодити до бербе.
Осигуравајуће куће, према његовим речима, ништа нису промениле у политици осигурања, рокови осигурања су померени да би се избегао период мразева и нуде јефтине полисе од којих не може да се очекује реална надокнада штете у случају непогода.
Стручњак за јагодасто воће Александар Лепосавић рекао је да је производња малина у Србији, али и у свету у кризи.
"У Србији под малином, према статистичких подацима, има 24.000 хектара што није тачно. Манипулише се подацима и о површинама и о количинама тог произведеног воћа", рекао је Лепосавић.
Додао је да су купци ове године у Србији због смањене понуде малине почели већ сада да уговарају испоруке према прошлогодишњим уговорима који нису реализовани, а што ће утицати на смањење количина малине у понуди из Србије.
Истакао је да су у производњи малина у Србији пре више година направљене грешке и да "радна тела која су 2018. године, укључујући и Савет за малину, сачињена од некомпетентног стручног и нерепрезентативног произвођачког и прерађивачког кадра".
"Радна тела која су формирана тада нису значајније мењана и до сада нису ништа урадила на унапређењу производње малина у Србију", рекао је Лепосавић.
Извор Бета
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
