19. новембар 2021.19. нов 2021.
Никола Марковић Гиба (фото: http://www.riznicasrpska.net, форум)
Преминуо Никола Марковић Гиба
Шабац и Шапчани, као и сви који су волели јединствени вокал и ужитак какав само стихови интерпретирани на прави начин могу да пруже остали су без познатог певача и естрадног уметника Николе Марковића, свим апознатијег као Гиба. Како још увек незванично сазнајемо Марковић је преминуо месец дана пре свог 72. рођендана. Оставио је иза себе многе песме, остављајући музички потпис на личним успоменама присутних тамо где је Гиба делио емоције радећи оно што најбоље зна, певајући.
Рођен је у Шапцу 1949. године у сиромашној радничкој породици. Отац Стеван је дошао из Сарајева у Београд, био при краљевој војсци, мајка је била са Корчуле. Упознали су се у Београду, а када је Стеван добио премештај у Шабац, доселили су се у овај град. Уз Николу имали су још петоро деце, још два сина и три ћерке. Завршио је Никола Основну школу „Вук Караџић“, а потом и Хемијско-технолошку школу. Током 60-их оснива први бенд „Црне сенке“ заједно са друговима из улице и неколико година успешно наступају на игранкама у ондашњем Дому омладине.
Група престаје са радом када 1970. Гиба одлази у војску. Музиком се бави и док служи армијски. По повратку свира у целој Југославији, а крајем деценије одлази у Београд где је упознао најпознатије музичаре тог времена. Певао је различите врсте музике, учио је стихове на енглеском језику и пре него што је разумевао шта значе, у раној младости.
Пензионерске дане је проводио у Шапцу, родном граду, где је и преминуо у 72. години живота.
Материјално најпре пресахне
-Мени је жао што се народ изопачио зато што нема хлеба. А ко има, има и превише. Шта ће им? Кад одлазиш на онај свет, не добијеш камион од Бога да би све ствари потрпао и понео. Ништа се не носи горе. Идеш го ко пиштољ. Ако ти обуку "хаљиницу боје лила", обуку, идеш и ћао. Треба позитивно размишљати и веровати у Бога, који је у нама. Ако не верујеш Богу, не верујеш самом себи. Много има зла и негативности, које треба избегавати. То је мене научио "Пут којим треба ићи" Скота Пека. Волим и књигу "Велике тајне" Давида Исака, "У потрази за чудесним" Успенског, Достојевског... Ја сам носио велики терет. Кад ти украду песму, то је као да ти украду део тебе. Али, није ми жао, те ће песме трајати. Ништа и није наше, ништа нећемо понети на онај свет. Само ће прича остати – говорио је Никола за Глас Подриња пре готово девет година.
Азра
Бројне песме остају да чувају успомену на Николу Марковића Гибу, али ако би говорили о најпознатијој песми, то би била „Азра“. Посвећена је конобарици из шабачке Махале. Аутор стихова је Рајко Гуњак, Сарајлија, који је Гиби посла стихове. Касније је песму изводио и Сеад Мемић Вајта, но оригинал је шабачког певача.
Рођен је у Шапцу 1949. године у сиромашној радничкој породици. Отац Стеван је дошао из Сарајева у Београд, био при краљевој војсци, мајка је била са Корчуле. Упознали су се у Београду, а када је Стеван добио премештај у Шабац, доселили су се у овај град. Уз Николу имали су још петоро деце, још два сина и три ћерке. Завршио је Никола Основну школу „Вук Караџић“, а потом и Хемијско-технолошку школу. Током 60-их оснива први бенд „Црне сенке“ заједно са друговима из улице и неколико година успешно наступају на игранкама у ондашњем Дому омладине.
Група престаје са радом када 1970. Гиба одлази у војску. Музиком се бави и док служи армијски. По повратку свира у целој Југославији, а крајем деценије одлази у Београд где је упознао најпознатије музичаре тог времена. Певао је различите врсте музике, учио је стихове на енглеском језику и пре него што је разумевао шта значе, у раној младости.
Пензионерске дане је проводио у Шапцу, родном граду, где је и преминуо у 72. години живота.
Материјално најпре пресахне
-Мени је жао што се народ изопачио зато што нема хлеба. А ко има, има и превише. Шта ће им? Кад одлазиш на онај свет, не добијеш камион од Бога да би све ствари потрпао и понео. Ништа се не носи горе. Идеш го ко пиштољ. Ако ти обуку "хаљиницу боје лила", обуку, идеш и ћао. Треба позитивно размишљати и веровати у Бога, који је у нама. Ако не верујеш Богу, не верујеш самом себи. Много има зла и негативности, које треба избегавати. То је мене научио "Пут којим треба ићи" Скота Пека. Волим и књигу "Велике тајне" Давида Исака, "У потрази за чудесним" Успенског, Достојевског... Ја сам носио велики терет. Кад ти украду песму, то је као да ти украду део тебе. Али, није ми жао, те ће песме трајати. Ништа и није наше, ништа нећемо понети на онај свет. Само ће прича остати – говорио је Никола за Глас Подриња пре готово девет година.
Бројне песме остају да чувају успомену на Николу Марковића Гибу, али ако би говорили о најпознатијој песми, то би била „Азра“. Посвећена је конобарици из шабачке Махале. Аутор стихова је Рајко Гуњак, Сарајлија, који је Гиби посла стихове. Касније је песму изводио и Сеад Мемић Вајта, но оригинал је шабачког певача.
Актуелно
Најновији број
25. април 2024.
