Истраживање: Екстремни говор присутан у свакој четвртој вести српских медија

Екстремни говор присутан је у свакој четвртој вести најтиражнијих медија у Србији, а његова једина намера је подизање драматичности и сензационализма по сваку цену, уз ширење страха и осећаја несигурности и нетрпељивости - закључак ј данас представљеног истраживања "Екстремни говор у медијима: Како се генерише култура страха у Србији".
Наводећи да су анализирани текстови у 16 штампаних, електронских, онлајн и агенцијских медија, од маја до септембра, директорка Центра за нове медије "Либер" Татјана Воховец је казала да су екстремне вести ирелевантне, а да изазивају негативне емоције, узбуњују јавност и служе као средство политичке пропаганде.
"Прикупљено је 36.960 медијских објава од којих је 9.436 текстова садржало неки елемент екстремног говора. Највећи део екстремног описивања присутан је у рубрици Хроника, коју следи рубрика Забава и што је посебно интересантно, Временска прогноза", казала је Татјана Веховец.
По њеним речима, екстремни говор у рубрици "Хроника" карактеришу изразита бруталност, претеривање, сензационалистички наративи.
"Носеће речи у таквим вестима су пакао, ужас, хорор, паника. Овакве вести немају никакву информативну функцију а социјална последица таквог извештавања је смањење или укидање осетљивости публике на злочине и стварање илузије о свеприсутној опасности од убица и насилника", навела је директорка центра "Либер".
Она је додала да је од укупног броја вести са екстремним садржајем, мизогинија у 25 одсто текстова, а ширење нетрпељивости у 15 одсто текстова обухваћених анализом.
"У темама о Хрватској и Косову користе се изрази 'усташе' и 'Шиптари' којима се кроз шовинистичко извештавање и истицање националног поноса Срба шири нетрпељивост према другима", казала је Татјана Веховец.
Социолог Алексеј Кишјухас оценио је да у српским медијима постоји "шума врло алармантних извештаја".
"То нису вести, иако имају такву форму. У њима доминира изразита бруталност, сензационализам, њихова једина намера је да шокирају и узнемире публику. Такви наративи генеришу неутемељени страх међу грађанима, а у Србији производња страха има јасну политичку и пропагандну поруку", навео је Кишјухас.
По његовим речима, у анализираним текстовима доминира наратив о Србима као морално исправном народу кога су западне силе неправедно казниле док се генеришу американофобија, ксенофобија и исламофобија.
"Најопаснија је пракса грубог ширења етничке нетрпељивости која се граничи са говором мржње. То је наставак вођења ратне политике медијским средствима, односно типичан пример послератне пропаганде која има значајне друштвене последице", казао је Кишјухас.
Он је додао да је раскорак између екстремног описивања и објективног извештавања највидљивији у временској прогнози у медијима.
"Непримерено се драматизују киша, грмљавина, високе летње температуре, а доминирају речи као што су пакао, катастрофа, опасно, преживљавање", казао је Кишјухас.