Дај покрени тај рингишпил

"Време се вуче ко теретни воз
Где ли вечерас да помолим нос
Класика: Конобар, un cafe macchiatto. Па да

Пролази време, ал то му је манир
И све је то плитко ко плекани тањир
Изеш слику, нигде једра на видику

О, дај окрени тај рингишпил у мојој глави
То не зна нико, само ти
Без тебе дрвени коњићи тужно стоје..."

(Ђ. Балашевић)

И баш као у познатој панонског морнара док чекамо да небо расхлади земљу, донесе чудо које и светле боје, неко свој рингишпил лагано окреће, покреће, не одустаје, не посустаје и тако деценијама.

Фотографија настала у малом поцерском селу Криваја где се уз вашар обележава Преображење Господње.