Инфо

30. септембар 2022.30. сеп 2022.
Фото: pixabay

Фото: pixabay

VOICE: Педофили се на друштвеним мрежама крију иза лажних дечјих и женских профила

Педофили у Србији се на друштвеним мрежама крију најчешће иза дечјих или женских профила, изјавили су представници неформалне групе "Стоп педофилији" која делује на интенету.

Чланови групе су направили неколико лажних дечијих профила на друштвеним мрежама, пише новосадски портал ВОИЦЕ, како би истражили педофиле.

"Када смо отворили један од тих профила, десило се да се за три дана јавило 100 особа заинтересованих за 'дружење' са девојчицом. Неки су се крили иза дечјих и женских профила, а неки од њих су међусобно били повезани виртуелним пријатељствима. У таквим случајевима посумњамо на трговце људима", испричао је за ВОИЦЕ члан групе "Стоп педофилији".

Портал наводи да су друштвене мреже средства за врбовање будућих жртава трговине људима и, у том контексту, за растурање порнографског материјала насталог сексуалним злостављањем и силовањем девојака и деце "у лајвовима емитованим из сајбер-јазбина".

"Истраживања Интерпола показују да, што је жртва млађа - злостављање је бруталније", пише у тексту.

Додаје се да су најчешћи начини врбовања жртава лажни огласи и пословне понуде, као и лажно представљање ради упознавања.

"Чак 70 одсто девојака и жена које су на овај начин врбоване постале су жртве трговине људима у порнографске и сексуалне сврхе, док је преосталих 30 одсто врбовано да би се над њима извршио други облик насиља, попут силовања и разбојништва", наводи се у публикацији "Иза екрана", невладине организације "Атина" из Београда.

У Србији интернет користи 80 одсто становништва, а пандемија ковида је додатно повећала коришћење интернета, јер се током 2020. практично сва комуникација преселила у дигитални простор, и у великој мери ту и остала.

Уз то, негативни економски ефекти изазвани пандемијом утичу да се у Србији, већ погодјеној сплетом корупције, сиромаштва и мањка могућности, много људи окреће свуда доступном интернету у потрази за послом, наводи ВОИЦЕ.

"Осамдесет до деведесет посто особа које заврше у ланцу трговине људима, заврше на основу лажних понуда за посао", казала је за ВОИЦЕ Христина Пискулидис из београдске организације "Астра".

У тексту се додаје да је алармантно то што су у чак 28 одсто случајева које је "Атина анализирала, починиоци дигиталног насиља биле особе које је жртва познавала, у највећем броју случајева партнер, а за њим следе чланови породице".

"Још један ужасан облик експлоатације уживо јесте силовање пред камерама, које чини особа која је трговцу дала новац за то или га чини сам трговац људима. Осим што се чин, у реалном времену, преноси за клијентелу која је платила гледање лајва, он бива и снимљен, а затим постављен на интернет као једна врста порнографског садржаја", пише ВОИЦЕ.

Портал наводи да је пре пет година у Бачком Петровом Селу забележен случај у којем је у сајбер-јазбини, физичком простору опремљеном рачунаром са веб-камером, интернетом и дигиталним новчаником, снимано и преношено сексуално злостављање деце, које се могло пратити уз новчану надокнаду.

"Реч је о језивој, а најуноснијој врсти трговине људима, јер кад снимак постане виралан достиже на стотине хиљада плаћених прегледа", пише ВОИЦЕ.

"Јако је важно да знамо да сајбер-трафикинг има безгранични домет, и практично га може бити свуда где има интернета", упозорила је чланица Тима за борбу против трговине људима Града Новог Сада Нада Падејски Шекеровић и указала на још једну интернетску платформу - "дарк веб".

"Реч је о хиљадама јавно видљивих веб-локација којима свако може да приступи, али се интернетски саобраћај шифрује тако да је, у теорији, немогуће упоредити порекло саобраћаја са његовим одредиштем. 'Дарк веб' је означен као најцрње тржиште порнографије у којој су учесници деца", објаснила је она.

У периоду јануар - август 2022. државна институција Центар за заштиту жртава трговине људима званично је идентификовала 44 жртве трговине људима, али Христина Пискулидис је казала да је процена стручњака да је број жртава десетоструко већи и да би јаснија статистика узроковала и јасније мере превенције.
Бета
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa