Међу онима којима је највише стало да се агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију никада не заборави свакако су ветерани који су земљу тада активно бранили. Почетак бомбардовања Удружење бораца 1991. - 1999. године година обележило је полагањем венаца изгинулим војницима у Спомени соби у касарни Церских јунака.
Живко Ђорђић (Фото: Глас Подриња)
Заставник прве класе Живко Ђорђић, председник Удружења бораца 1991. - 1999. године, тог 24. марта распоређивао је војску што даље од касарне и једне од других. Наредних 78 дана мењали су положаје и увек спавали на другом месту. До краја бомбардовања у јединици коју је водио није имао ниједног погинулог нити рањеног војника.
-Ми нећемо дозволити да се заборави 2.500 људи које су побили у нехуманој НАТО акцији извршеној на СР Југославију. Памтићемо је док смо живи. Малу Србију је напало 19 земаља. Изгубили смо 1002 војника, погинуло је доста деце, преорали су и загадили земљу... Због тога немамо право да заборавимо. Једна младост је уништена, рекао је
Још 1968. године као млад старешина отишао је у Илирску Бистрицу, а одатле у Трст, где је стекао прва знања. Касније је дошла и 1991. година. Провео је у рату укупно 352 дана.
-Када је почела НАТО агресија већ се нисам плашио. Чекали смо да сиђу на копно, да једном рашчистимо са њима, каже Ђорђић.
Дружење после полагања венаца (Фото: Глас Подриња)
Након полагања венаца ветерани су дружење наставили у Клубу пензионера уз ручак, где су евоцирали успомене на ратне године, али оне проведене у миру, на служењу војних рокова широм некадашње Југославије.
Живко Ђорђић (Фото: Глас Подриња) 
Дружење после полагања венаца (Фото: Глас Подриња) 
