Шапчанка Деана Скелеџија стонотениски судија: Ти то можеш, пусти друге
„Можда не могу да променим мишљења других људи, али могу себе да мењам. Могу да будем снажнија и подстакнем друге девојчице и девојке својим примером. Заједно можемо да мењамо све(т)“, каже Деана
Шапчанка Деана Скелеџија одрасла је у спортској породици. Отац, некадашњи фудбалер због повреде покренуо је стонотениски клуб, те је Деана уз њега заволела овај спорт. Посматрајући оца и млађег брата упијала је љубав према стоном тенису, али и видела себе као будућег судију на такмичењима. Од првих корака, до данас, прешла је изазован пут, али не одустаје од своје жеље и сна да једног дана буде арбитар на Олимпијади.
-За све је крива татина поломљена рука. Повредио је руку и лекар му је саветовао да би због опоравка, моторике било добро да се окуша у стоном тенису. Имали смо стари сто у селу и тако је почело. Уз оца је брат почео да се бави истим спортом, поставши професионалац. С временом нашем клубу је био потребан судија са лиценцом и то је био почетак за мене - прича Деана о првобитним разлозима који су је нагнали да се упусти у судијске воде.
Ментална и физичка спремност
Каже да стони тенис захтева добру физичку, али и менталну припрему и снагу. Верује да многима овај спорт на први поглед делује једноставно, као и суђење истог. Но, то су само претпоставке.
-Стони тенис бих описала као да истовремено играте шах и трчите на 100 метара. Замислите Јусеина Болта како носи шаховску таблу, повлачои потезе и трчи. Слично је и са суђењем. Постоји неко уврежено мишљење како је довољно само додељивати поене и то је то. Међутим, као судија на значајан број детаља морате да обратите пажњу, што захтева концентрацију и добро познавање игре - додаје наша саговорница и као посебно изазовно наводи суђења млађих категорија.
-На појединим такмичењима учесници имају шест година. То су деца о којима треба посебно водити рачуна, јер им је то често први турнир. Нису сигурни, те се трудите да их не оштетите, али некад је потребно да смирите и родитеље, неретко такмичарски настројене. Ту су и тренери који желе да њихов такмичар оствари што бољи пласман, те је неопходно балансирати и одржати фер плеј.
Да је лако, судија би био свако
Напомиње да су старије категорије захтевније у другим сегментима, јер је жеља такмичара за победом интензивнија.
-Као што је такмичар 100% сконцентрисан на меч, исто важи и за судију. Догађају се спорне ситуације, а неретко је арбитар тај који је то уочио. Од процене судије некада меч зависи.
Током великих светских и европских турнира на дневном нивоу до 50 сингл мечева суди један судија, екипних нешто мање. Тада је концентрација најважнија, тврди Деана.
Признаје да није лако бити жена судија, али да су предрасуде утицале да буде посвећенија и истрајнија у својој намери. Тренутно је процесу добијања лиценце за врховног судију на међународним такмичењима. Врховни судија је особа која прави жреб, квалификационе групе и активно учествује у организацији.
-Пре десет година сам посматрала турнире, суђења и „крала“ занат. Мало по мало, корак по корак и сада судим европска такмичења. Догодило ми се да сам правила жреб за такмичење једног клуба на чијем сам надметању пре деценију седала на столици и упијала све. Била сам поносна када су ме позвали и рекли да желе да будем судија на њиховом такмичењу. То ми је био додатни ветар у леђа. Након тога је уследио позив за Државно првенство у Пожаревцу за јуниоре, млађе кадете и кадете - појашњава Шапчанка.
Једина Шапчанка стонотениски судија
Деана је једнина девојка из шабачког краја са лиценцом националног судије и признаје да се мало жена професионално бави суђењем.
-Постепено се стичу лиценце за судије. Уз познавање правила неопходно је да активно судите две године како би аплицирали за виши ниво. Често су тестови ситуационог типа, не само пука правила. Тестирају се и вештине, способности. Циљ ми је да будем врховни судија на међународним такмичењима и Олимпијади.
Истиче да јој је уз подршку породице и чланове клуба, неизоставна потпора и Савеза. -Жена је на челу Савеза судија Србије и она ми је неизмеран ветар у леђа. Несебично са мном дели своје знање. Веома сам јој захвална на томе.
Жене у мушком свету
Неретко спортска такмичења обележи и нефер игра, посебно када жена има улогу арбитра. Како би се одлуке довеле у питању често се помене питање пола, како би се судија дискредитовао.
-На ветеранским судијама неретко сам једина жена. Дешавало се да реакције на неку од мојих одлука буду бурне. Правила се морају поштовати. Брату сам због реакције дала црвени картон. Буду различити коментари, а најчешће „Шта ти женско знаш, доведи врховног судију“ и изненаде се када им кажем да сам то ја. Мислим да је то и до генерација. Не бих да генерализујем, али ми се чини да су млађе генерације нешто другачијег схватања - искрено говори Деана.
Сматра да су коментари допринели да буде још истрајнија. Јачала је њена истрајност да успе. Како је отац био инспирација од почетка, поставила је циљ да га достигне и у томе успела.
-Када ми је тата признао да сам га превазишла, тада сам била најпоноснија на себе. Мислим да ми је то значајно утицало на самопоуздање и доказ да као жена могу да успем у мушком свету. Нажалост, наш спорт, као и већина „припада“ мушкарцима. Као жена/девојка мораш много да се трудиш. Бројне су предрасуде. Једна од њих је да ми је отац све обезбедио. Раније су ме такве приче дотицале, сада више не. Знам колико сам времена и знања уложила у све.
Деана је дипломирала на Факултету техничких наука, тренутно је на мастер студијама и запослена у једној шабачкој фирми. Охрабрује све девојке да прате своје снове.
-Некада сам мислила да девојке не могу да мењају себе и свет, али сам на тренутном послу захваљујући својој шефици увидела шта значи права подршка и женска снага. Можда не могу да променим мишљења других људи, али могу себе да мењам. Могу да будем снажнија и подстакнем друге девојчице и девојке својим примером. Заједно можемо да мењамо све(т). Да могу да се вратим деценију уназад рекла бих малој, несигурној Деани „Ти то можеш. Пусти друге.“, али како не могу то, могу да кажем другим девојчицама, оснажим их.
