Инфо

25. мај 2023.25. мај 2023.
(Фото: Pixabay)

(Фото: Pixabay)

Улога очева у одрастању и васпитавању деце

Улога очева у породици мењала се кроз векове и прилагођавала променама у друштвеним нормама и вредностима. За разлику од традиционалне слике оца, која је обухватала улогу хранитеља и заштитника, данашња перцепција се проширила и постала захтевнија.

У патријархално устројеном свету, очеви су били глава породице, доносили одлуке о финансијама и пружали материјалну подршку. Представљали су ауторитет у кући, а очинска фигура била је усмерена на дисциплину и одржавање реда у породици. Били су мање, или нису били уопште, укључени у свакодневне бриге о деци и кућне послове.

Фото: Pixabay


Данас, многи очеви играју активну улогу у одгајању и васпитању својих потомака. Укључени су у свакодневне активности као што су храњење, пресвлачење, чување и игра са децом. Учествују у школским активностима, помажу око домаћих задатака, а неретко и разговарају са децом о проблемима са којима се сусрећу


Током последњих деценија, улога очева се знатно променила. С обзиром да су жене укључене у све сфере живота, раде (често и на руководећим позицијама), дошло је до потребе за равнотежом између посла и породичног живота. У новој расподели улога, очеви су препознати као важни партнери у бризи о деци и домаћинству.

Дечји психијатар др Ивана Пантелић верује да је некада модел породице више био традиционалан, а мајка је много више водила бригу о деци.

-Мајка је често остајала код куће и није радила, него су јој кућа и деца били главна брига. То је, углавном, био прећутни договор између супружника. Последњих година све више се прича о важности улоге оца и то још од трудноће, гледа се да буде укљуен у све активности, одласке на контроле и сам порођај. По рођењу такође очеви сада више учествују у активностима око бебе, да би се стварала што јача веза међи њима. Важно је да очеви буду ауторитет, али да се то не заснива на страху, него на поверењу и да буду ти који ће постављати правила и границе, али истовремено дозвољавати и одређене слободе. Јако је битно да својим примером, понашањем и доследношћу буду добар пример својој деци.

Када су девојчице у питању, важно је и какав је однос између оца и мајке, јер то може значајно утицати на то како ће оне касније градити своје партнерске односе.

Доказано је да деца која одрастају у присусутву и уз пажњу очева имају бржи емотивни развој, напреднија су у школи и имају бољу комуникацију са околином


Данас, многи очеви играју активну улогу у одгајању и васпитању својих потомака. Укључени су у свакодневне активности као што су храњење, пресвлачење, чување и игра са децом. Учествују у школским активностима, помажу око домаћих задатака, а неретко и разговарају са децом о проблемима са којима се сусрећу.

Такође, постају све више свесни важности емоционалне подршке и повезаности са својом децом. Зато су, знатно више него некада, ангажовани у изградњи здравих и блиских односа са њима, настојећи да буду присутни у свим фазама њиховог развоја.

Ова промена не представља добробит само за децу, него и за саме очеве. Активно учествујући у родитељству, очеви развијају дубљу повезаност са својом децом која им омогућава да их боље разумеју.
Иако се улога очева мењала током времена, једна ствар остаје константна - за здраву и снажну породицу потребно је активно присуство и подршка оба родитеља.

Приоритети се мењају
Тридесетогодишњи отац десетомесечне бебе Новак Деспотовић наводи да је за родитеље најважнија добра организација. Рад у три смене и додатан посао у пољопривреди не остављају много места за одмор, али дете је увек приоритет.
-Трудим се да равноправно са супругом учествујем у одрастању детета и свим активностима, од купања, пресвлачења, до играња, учења нових ствари итд. Најважније је како се супруга и ја организујемо, да се разумемо, уклапамо, помажемо једно другом. Устајање у току ноћи увек је изазов, поготово када због дневних обавеза немам времена да одморим. Истовремено, тешко ми пада када не видим дете, јер сам на послу већи део дана, а када се вратим, он већ спава- каже Новак.
Будући да му је то прво дете, признаје да све оне приче, савети, па и сећања из времена детињства „падају у воду“ када сам постанеш отац.
-Једно је што мислиш, а пракса је нешто сасвим друго. Мораш да мењаш приоритете, да у потпуности другачије организујеш свој живот, једеш кад стигнеш, мање спаваш, јер беба је на првом месту. Сећам се да су ми причали да сам као беба стално плакао и то ми је било симпатично, али када добијеш такво дете као ти, зна да буде исцрпљујуће. Шалу на страну, колико год да сам уморан и исцрпљен, кад се вратим с посла и чврсто загрлим дете, сви проблеми нестану. Све је до особе, не до времена које имате на располагању. Трудим се да се свом детету посветим максимално колико ми време дозвољава, па и ако то значи ускраћивање сопственог комфора и одмора. Приоритети се мењају и то је нормално, а дете и његова добробит морају да буду на првом месту- подвлачи Новак.

Млади данас тешко без подршке
Славко Јовановић сматра да је време за одгајање деце теже у односу на период пре тридесетак година, када је био млад родитељ.
-Стабилност запосленог радника је била на вишем нивоу, радно време је било јасно дефинисано, док се данас остаје на послу дуже, а некад ради и по два- три посла. Родитељи немају времена ни за себе, а за децу само онолико колико могу да себе укључе. Из мог угла ништа се није променило. Супруга и ја смо сами одгајали децу, подједнако делили одговорност, а данас ми се чини да су наша деца у улози родитеља више ослањају на баке и деке. Имам унука од 20 месеци и посматрам какви су изазови пред родитељима данас. Мењају послове у потрази за бољим примањима, немају страх од промене, док смо ми били приврженији фирмама у којима смо радили рачунајући да ћемо у њима провести цео радни век. На неки начин је и боље што више гледају себе- наглашава Јовановић.
Деца сад имају материјално много боље услове и више играчака, али родитељи немају времена за њих због притиска да финансијски обезбеде породицу.
-Ми смо мало више имали једног и другог, а ипак је родитељска пажња најважнија. Мислим да они данас имају дупло више услова, али мање времена. И сам сам као дете био мажен и пажен, па мислим да сам због тога имао много више улогу родитеља, трудећи се да све стигнем. Млади данас све то другачије гледају. Породице су мање стабилне, нису навикли. Гледајући другаре моје деце, који, или тек улазе у брачне заједнице или имају по једно дете, видим да су зрели, али свесни да искалкулишу пре него ми ко и како да их подржи и како то све да ускладе и да не оштете ни себе, а и дете- напомиње он.
Без обзира на бебиситерке, на могућност да неко чува дете два- три сата, баба и деда су незамењиви, а ко њихове помоћи нема, све је много теже и много бракова не би превазишло те прве и најкритичније године живота у заједници.
-Чини ми се да смо ми старији посвећенији унуцима, у смислу да желимо да време које имамо с њима квалитетно проведемо, а не уз телевизију или на телефонима. Ја не одступам од својих традиционалних схватања и верујем да тако треба да васпитавамо и унуке како би сутра били добри људи- истиче Јовановић.


РОДИТЕЉИ СЕ НАДОПУЊУЈУ
Доказано је да деца која одрастају у присусутву и уз пажњу очева имају бржи емотивни развој, напреднија су у школи и имају бољу комуникацију са околином.

- Равнотежа између васпитања мајке и оца је битна за правилан развој деце у сваком смислу. Уколико се деси да отац у детињству и развоју детета буде емотивно недоступан, а физички присутан може се створити проблем недостатка блискости и поверења, који је јако тешко исправити. Треба наћи начин да се пронађе време за „бављење“ децом без обзира на савремени начин живота, обезбеђивања егзистенцијалних потреба и сталним императивом поседовања материјалних добара, што се оправдава стварањем бољих услова за развој деце. У здравим породичним односима родитељи се надопуњују и договарају о начину васпитања. Треба нагласити да су емоције очева исте као емоције мајки према детету, само што их неки очеви испољавају на другачији начин. Љубав и пажња коју очеви пружају детету обликују дете у здраву и срећну особу која кроз игру и разговор са њима, граде самопоуздање и осећај сигурности у животу.
(Љубица Журжиновић, социолог ЦСР Шабац)

Фото: Pixabay


Очеви би требало да буду свакодневно укључени у одрастање своје деце. Постоје различите животне
ситуације које одвоје децу од родитеља, али и за њих постоји решење


КАДА ОТАЦ НИЈЕ ПРИСУТАН
Очеви би требало да буду свакодневно укључени у одрастање своје деце. Постоје различите животне ситуације које одвоје децу од родитеља, али и за њих постоји решење.

- Све чешће се дешава да очеви оду у иностранство да раде. Конкретно, ту имамо позитивну улогу савремених технологија, које омогућавају да отац, иако физички није ту може да буде активно укључен у одрастање и васпитање деце. Код породица где су родитељи разведени битно је да мајка може да раздвоји партнерки однос од родитељског. Деца, која углавном остају са мајком, некада буду у конфликту лојалности и избегавају контакт са оцем да не повреде мајку. Тамо где дете због смрти изгуби оца, углавном му остаје урезана позитивна слика о њему, као и приче остатка породице и на томе формира своје одрастање,.“
(Дечји психијатар др Ивана Пантелић)

Најновији број

20. јун 2024.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa