Почиње најлепше доба, на лицима осмеси, што из дрвених клупа обасјавају просторију. Дворови света се гложе, цареви и краљеви се препиру, ратови се настављају један на други, али они имају своје снове.
Година је 1914...
Ушао је учитељ, стао покрај катедре, а ученици сви крај својих клупа. Уча је, веле, строг, али ко је послушан и вредан брига неће имати. Он ће говорити, они понављати, прво тога онда све остало...
Заклињем се да нећу уништити дрвеће, газити цвеће и обећавам да нећу пљувати по поду у школи, ни у кући, ни на путу. Дајем реч нећу кварити ограде и наносити квар грађевинама. Никада нећу бацати или ма какво ђубре по улици, бићу увек учтив, штитићу птице, бранићу туђу својину онако како бих желео да други бране моју. Обећавам да ћу бити искрен и поштен грађанин.
Табла из ОШ Стојан Новаковић на Летњиковцу
Ентеријер одељења Основне школе "Стојан Новаковић" у Месној заједници Летњиковац краси ученичка заклетва коју су полагали ђаци пре више од једног века, односно 1914. године.
Табла из ОШ Стојан Новаковић на Летњиковцу
