1. новембар 2023.1. нов 2023.

С. Новаковић (Аутор: Kanitz, Felix Philipp, 1829-1904; Jovanovic, Bogoljub - https://archive.org/details/dasknigreichse03kaniuoft, Јавно власништво, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=16123333)

Годишњица рођења Стојана Новаковића

Пре тачно 181 годину рођен је један од најзнаменитијих Шапчана у историји, Стојан Новаковић, велики спрпски историчар, лингвиста, дипломата, конзул, министар и у два мандата председник Владе. Рођен је 1842. под именом Коста, у кући у данашњој Масариковој улици.

У Шапцу је завршио основну школу, потом нижу гимназију као најбољи ученик, да би вишу гимназију и Лицеј, правни одсек усшешно окончао у Београду. Утемељивач је Српске књижевне задруге и њен први председник. Био је професор у Великој школи. Спровео је реформу просветног система и практично отпочео модернизацију исте.

Како наводе на сјату Историјског института Његовом иницијативом и заслугом, између осталог, уведена је општа обавезна, шесторазредна основна школа за децу која не иду у гимназије или стручне школе, извршена реформа наставног плана, тј. донети нови нааставни планови за ниже и више разреде основне школе, за Вишу женску школи, гимназије, полугимназије, реалке и учитељске школе, повећане плате учитеља и професора.

Новаковић је дао значајан допринос и развоју Велике школе, чији је професор био. Његов идеал је био модерни Универзитет изграђен по угледу на европске. Као министар просвете био је творац двадесет три просветна закона који су усвојени између 1873. и 1883. године. Неки од најважнијих закона су били: Закон о основним школама, Предлог Закона о модернизацији школа, измене и допуне у Закону о устројству гимназија, Измене и допуне Закона о устројству Велике школе. Његовим залагањем донето је и 38 просветних расписа, девет наредби, 12 правила, а усвојено је и шест нових наставних планова.

Као дипломата службовао је у Цариграду, Паризу, Петрограду. У два наврата се налзио на челу Владе, од 1895. до 1896. и 1909. године, у тешком периоду анексионе кризе. Био је на челу концентрационе Владе. Политичку каријеру је започео као министар просцете и црквених дела у Влади коју је предводио Јован Ристић.

Примљен је у чланство Српске краљевске академије и један је од знаменитих Подрињаца који су били део СКАНУ, касније САНУ.

Преминуо је током Првог светског рата, 1915. године.

Д. Б.